Predlog Zakona o autorskim i srodnim pravima nalazi se u proceduri usvajanja pred Narodnom skupštinom Republike Srbije.
Novim Zakonom proklamovani su ciljevi uspostavljanja efikasnije pravne zaštite u ovoj oblasti zakonodavstva, paralelno sa procesom usaglašavanja propisa sa zakonodavstvom Evropske Unije, kao neophodnog uslova u procesu priključivanja Srbije toj organizaciji.
Značajna izmena koju Predlog Zakona uvodi odnosi se na izračunavanje trajanja zaštite kooautorskih imovinskih prava na muzičkim kompozicijama sa rečima (pre svega kod prava tekstopisaca i autora muzike). U skladu sa Direktivom Evropske unije 2011/77/EU predviđen je jedinstven rok zaštite za muzičke kompozicije sa rečima koji iznosi 70 godina od smrti poslednjeg preživelog koautora. Isto tako, produžava se i zaštita imovinskih prava interpretatora koji su svoje interpretacije zabeležili na fonogram, sa 50 na 70 godina.
Proširen je krug lica koja su ovlašćena da podnesu tužbu zbog povrede autorskog i srodnih prava. Novi Zakon predviđa da privremene mere mogu biti donete i bez saslušanja tuženog, posebno onda kada bi takvo odlaganje moglo naneti štetu tužiocu. Da bi ove mere mogle da budu određene potrebno je da lice koje meru predlaže učini verovatnim da je autorsko ili srodno pravo povređeno, ili da je izvesno da će u nekom budućem momentu biti povređeno. Predviđeno je i ukidanje jedinstvene naknade koja se plaća organizacijama za kolektivno ostvarivanje autorskih i srodnih prava.
Predlog zakona uvodi i neke značajne novine kada je reč o odredbama koje uređuju kolektivno ostvarivanje autorskog i srodnih prava. Izmenama člana 162. pravi se jasna razlika između dva osnova za oduzimanje dozvole za rad organizaciji za kolektivno ostvarivanje autorskog i srodnih prava. Predviđa se institut težeg kršenja zakona i institut ponovljenog kršenja zakona. Predloženom izmenom člana 184 preciznije se uređuje pitanje troškova koje u svom radu imaju organizacije koje su nadležne za kolektivno ostvarivanje prava autora ili nosilaca srodnih prava. Detaljnije je uređen sadržaj izveštaja koji organizacije dostavljaju Zavodu za intelektualnu svojinu, kao nadzornom organu, kao i preciziranje pitanja određivanja tarifa naknada.
Naposletku, poboljšava se i materijalni položaj i prava interpretatora čije su interpretacije snimljene na nosač zvuka i slike. Pravo na naknadu od emitovanja i reemitovanja njihovih interpretacija do sada je bilo priznato samo interpretatorima čije su interpretacije snimljene na nosač zvuka, a sada to pravo stiču i glumci.
Celokupan tekst izmena ovog Zakona možete naći na sajtu Narodne skupštine klikom na link u prilogu:
http://www.parlament.gov.rs/upload/archive/files/cir/pdf/predlozi_zakona/2019/225-19.pdf.