ZAKON O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU

Jusufović & Partners > Vesti > ZAKON O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU
ZAKON O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU

Izmene i dopune Zakona o izvršenju i obezbeđenju, u teoriji, predstavljaju ispravan korak prema efikasnijem, transparentnijem i humanijem izvršnom postupku, time što tretiraju probleme izvršnog postupka koji su se pokazali u praksi i uvode značajne novitete, kao što je primena informacionih tehnologija u određenim segmentima izvršnog postupka. Lajt motiv Izmena i dopuna Zakona o izvršenju i obezbeđenju jeste sve veće prebacivanje odgovornosti sa sudova na Javne Izvršitelje, kao stručnjake za taj postupak, što bi trebalo da ubrza postupke izvršenja, a i sa druge strane, da rastereti sudove i samim tim doprinese efikasnijem radu sudstva. Na Javne izvršitelje se takođe stavlja obaveza proaktivnosti, jer se u mnogim situacijama više ne zahteva predlog izvršnog poverioca za radnje Javnog izvršitelja već ih oni moraju izvršiti po službenoj dužnosti.

Najznačajniji noviteti koji su našli svoje mesto u Izmenama i dopunama Zakona o izvršenju i obezbeđenju su:

  • ELEKTRONSKI PREDLOG ZA IZVRŠENJE – Mogućnost podnošenja predloga za izvršenje na osnovu verodostojne ili izvršne isprave elektronskim putem, u skladu sa pravilnikom koji donosi ministar (član 67),
  • POSTUPAK DOBROVOLJNOG NAMIRENJA POTRAŽIVANJA – Mogućnost pokretanja postupka dobrovoljnog namirenja dugovanog potraživanja, koji se pokreće pred Javnim izvršiteljem i uzrokuje zastoj roka zastarelosti. Postupak se završava dobrovoljnim namirenjem dugovanja ili protekom 60 dana od dana podnošenja predloga za dobrovoljno namirenje. Ovaj postupak ne predstavlja uslov za podnošenje predloga za izvršenje, a u slučaju uspešnog namirenja dobrovoljnim putem, javnom izvršitelju pripada naknada za uspešno namirenje potraživanja. (član 138a),
  • ELEKTRONSKO JAVNO NADMETANJE – Novitet koji bi trebalo da razreši nedovoljnu transparentnost javnih nadmetanja je uvođenje elektronskog javnog nadmetanja. Elektronsko javno nadmetanje će biti u potpunosti anonimno i onemogućiće nepravilnosti koje su se do sad pojaviljivale u praksi. Od septembra 2020. godine elektronsko javno nadmetanje će biti jedini vid javnog nadmetanja za prodaju nepokretnosti i pokretnih stvari izvršnih dužnika. U vezi sa tim, jemstvo za učestvovanje u javnom nadmetanju iznosiće 15% procenjene vrednosti nepokretnosti i mora se položiti najkasnije dva dana pre početka javnog nadmetanja (član 171a),
  • SKRAĆENI IZVRŠNI POSTUPAK – Skraćeni izvršni postupak može se koristiti ukoliko su izvršni dužnik i izvršni poverilac subjekti za čije rešavanje sprova je u skladu sa zakonom stvarno nadležan privredni sud, u kom slučaju je sud obavezan da donese rešenje o izvršenju u skraćenom roku.

Skraćeni izvršni postupak može sprovesti samo na osnovu:

-Menice i čeka domaćeg ili stranog lica sa protestom ako je potreban za zasnivanje potraživanja,

-Bezuslovne bankarske garancije,

-Bezuslovnog akreditiva,

-Overene izjave izvršnog dužnika kojom ovlašćuje banku da s njegovog računa prenese novčana sredstva na račun izvršnog poverioca.

Nadalje, među brojnim izmenama Zakona o izvršenju i obezbeđenju, koje otklanjaju postojeće nedostatke izvršnog postupka, ističu se sledeće:

  • OGRANIČENJE PREDMETA I SREDSTVA IZVRŠENJA – Bitna izmena koja vodi humanijem izvršnom postupku jeste član 56, koji glasi: ,,Prilikom izbora između više sredstava i predmeta izvršenja, Javni izvršitelj po službenoj dužnosti vodi računa o tome da se izvršenje sprovodi onim sredstvom i na onom predmetu koji su za izvršnog dužnika najmanje nepovoljni“, zatim član 57, koji reguliše da više nije potreban predlog izvršnog dužnika da bi Javni izvršitelj ograničio izvršenje na samo neka sredstva ili predmete koji su dovoljni za namirenje potraživanja, i na kraju član 58, prema kom će Javni izvršitelj po službenoj dužnosti ili na zahtev učesnika u postupku promeniti već određeno sredstvo ili predmet izvršenja ako postoji očigledna nesrazmera između određenog sredstva ili predmeta izvršenja i visine potraživanja izvršnog poverioca.
  • OGRANIČENJA IZVRŠENJA NA PLATAMA I PENZIJAMA – Humanizacija postupka izvršenja nastavljena je u članu 257, gde su od izvršenja izuzeta primanja na osnovu zakona kojim se uređuje finansijska podrška porodici sa decom (što je šire od prethodne formulacije koja je izuzimala dečji dodatak). Takođe, izvršenje na plati ili zaradi, naknadi zarade, odnosno naknadi plate može se sprovesti najviše do polovine naknade zarade tj. naknade plate ili do njihove četvrtine ukoliko je njihov iznos jednak ili manji od minimalne zarade utvrđene u skladu sa zakonom. Istim članom se izvršenje na plati tj. zaradi koja ne prelazi iznos prosečne neto plate prema poslednjem objavljenom podatku Republičkog organa nadležnog za poslove statistike ograničava na najviše jednu trećinu iste. Izvršenje na penziji je dozvoljeno do njene trećine, dok je za penzije čiji iznos ne prelazi iznos prosečne penizje prema poslednjem objavljenom podatku Republičkog fonda za penzijsko i invaldisko osiguranje dozvoljeno najviše do njihove četvrtine. Izvršenje na penziji koja ne prelazi najniži iznos penzije može se sprovesti do njene desetine.  S druge strane, radi namirenja potraživanja po osnovu zakonskog izdržavanja izvršenje se može sprovesti do polovine plate ili penzije.
  • OGRANIČENJE IZVRŠENJA NA NEPOKRETNOSTI U SLUČAJU MANJIH POTRAŽIVANJA – Članom 394. propisano je da se ne može odrediti sprovođenje izvršenja prodajom jedine nepokretnosti u vlasništvu izvršnog dužnika radi namirenja potraživanja koje ne prelazi iznos od 5.000,00 evra u dinarskoj protivvrednosti na dan podnošenja predloga za izvršenje.
  • DODATNI USLOVI ZA PODNOŠENJE PREDLOGA ZA IZVRŠENJE PROTIV REPUBLIKE SRBIJE – Postojećim izmenama su uvodeni dodatni zahtevi ukoliko je u predlogu za izvršenje kao dužnik naznačena Republika Srbija, Autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave. Izvršni poverilac je u tom slučaju u obavezi da pismenim putem obavesti ministarstvo nadležno za finansije o nameri podnošenja predloga za izvršenje najkasnije 30 dana pre podnošenja predloga za izvršenje i dokaz o tome mora dostaviti uz predlog za izvršenje. O predlogu odlučuje izvršitelj imenovan za područje suda u kom je nastala izvršna isprava, a poverilac mora od komore zahtevati da odredi javnog izvršitelja kojem će podneti predlog za izvršenje.
  • MOGUĆNOST VRAĆANJA PREDMETA NA PONOVNO REŠAVANJE – Brisanjem člana 26, omogućeno je vraćanje predmeta na ponovno rešavanje prvostepenom sudu po osnovu prigovora i žalbe,
  • RACIONALIZACIJA TROŠKOVA IZVRŠNOG POSTUPKA – Onemogućeno je nagomilavanje troškova za izvršnog dužnika time što bi se zahtevalo odvojeno namirenje potraživanja koja su se mogla namiriti u istom izvršnom postupku, te u tim slučajevima izvršni poverilac ima pravo samo na naknadu troškova koje bi imao da je za namirenje tih potraživanja podneo samo jedan predlog za izvršenje (Član 34),
  • DODATNI USLOV ZA UREDNOST PREDLOGA ZA IZVRŠENJE – Uredan predlog za izvršenje protiv pravnog lica, pored postojećih zahteva, sada zahteva da se naznači i sedište izvršnog dužnika. (član 30),
  • IZVRŠENJE NA CELOKUPNOJ IMOVINI DUŽNIKA NA OSNOVU VERODOSTOJNE ISPRAVE – Član 60 je izmenjen tako da je sad namirenje na celokupnoj imovini izvršnog dužnika, radi namirenja novčanog potraživanja, moguće i na osnovu verodostojne isprave dok je ranije to bilo moguće samo na osnovu izvršne isprave. U slučaju da izvršni poverilac u predlogu za izvršenje ne navede sredstva i predmet izvršenja, Javni izvršitelj, nakon identifikovanja imovine izvršnog dužnika, donosi zaključak kojim određuje sredstvo i predmet izvršenja.
  • NOVČANE KAZNE ZA TREĆA LICA KOJA OMETAJU IZVRŠNI POSTUPAK – Član 131. od sada propisuje mogućnost izricanja novčane kazne i licima koja ne učestvuju u izvršnom postupku ali ometaju ili sprečavaju sprovođenje izvršenja, čime se žele izbeći situacije koje su se dešavale u praksi gde su treća lica ometala Javnom izvršitelja pristup imovini dužnika, i onemogućavala ga u popisivanje ili zapleni imovine.
  • OPTIČKI I TONSKI SNIMCI KAO DEO ZAPISNIKA IZVRŠNE RADNJE – Član 142 omogućava Javnim izvršiteljima da tonski ili optički snimaju izvršne radnje, što čini deo zapisnika o preduzetoj radnji,
  • UKIDANJE OGRANIČENJA PRILIKOM PRODAJE NEPOKRETNOSTI NEPOSREDNOM POGODBOM – Ukinuto je ograničenje da se neposrednom pogodbom nepokretnost ne može prodati ispod 70% procenjene vredosti nepokretnosti. (član 186),
  • STUPANJE U IZVRŠNI POSTUPAK PORED IZVRŠNOG DUŽNIKA I NJEGOVOG DUŽNIKA – Član 279a omogućava izvršnom poveriocu da po osnovu zaključka javnog izvršitelja pokrene izvršni postupak protiv dužnika svog izvršnog dužnika ili da stupi u već pokrenuti izvršni postupak izvršnog dužnika protiv svog dužnika,
  • POČETAK SPROVOĐENJA IZVRŠENJA – Članom 355 propisano je da izvršenje počinje da se sprovodi protekom 30 dana od kada je dužnik primio rešenje o izvršenju,
  • UKIDANJE RAZLOGA ZA IZUZEĆE JAVNOG IZVRŠITELJA – Član 495 uvodi da podnošenje tužbe protiv javnog izvršitelja ne predstavlja razlog za njegovo isključenje ili izuzeće,
  • PRODUŽENJE ROKOVA ZA DISCIPLINSKO GONJENJE JAVNIH IZVRŠITELJA – Članom 542 produženi su rokovi za pokretanje disciplinskih postupaka protiv javnih izvršitelja na subjektivni rok od 12 meseci, odnosno objektivni rok od 2 godine od kad je disciplinska povreda učinjena, a i to da vođenje disciplinskog postupka zastareva u roku od 2 godine od pokretanja disciplinskog postupka,

Na kraju, važno je istaći i to da će stupanjem na snagu svih predviđenih izmena i dopuna Zakona, postojeći postupci izvršenja ili obezbeđenja koji se vode pred sudom, a za koje je po novom zakonu isključivo nadležan Javni izvršitelj, biti nastavljeni pred Javnim izvršiteljem kog odredi predsednik suda pred kojim se vode navedeni postupci. Poverilac će biti u obavezi da Javnom izvršitelju uplati 25% predujma propisanog Javnoizvršiteljskom tarifom u roku od 8 dana od dostavljanja zaključka o predujmu, pod pretnjom obustave postupka.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *