OBAVEZE PREDUZETNIKA KOJI JE REGISTROVAO PREKID OBAVLJANJA DELATNOSTI TOKOM TRAJANJA VANREDNOG STANJA I POLOŽAJ ZAPOSLENIH U TAKVOJ SITUACIJI

Jusufović & Partners > Vesti > OBAVEZE PREDUZETNIKA KOJI JE REGISTROVAO PREKID OBAVLJANJA DELATNOSTI TOKOM TRAJANJA VANREDNOG STANJA I POLOŽAJ ZAPOSLENIH U TAKVOJ SITUACIJI

Imajući u vidu da je vanredno stanje u Republici Srbiji uvedeno dana 15.03.2020. godine, kao i da je usled toga donet niz uredbi, naredbi i zaključaka kojima se odstupa od nekih Ustavom zajemčenih ljudskih i manjinskih prava, pitanje koje je ostavilo dosta nedoumica je i pitanje položaja preduzetnika u novonastalim okolnostima, onosno pitanje kakve su obaveze preduzetnika koji je registrovao prekid obavljanja delatnosti tokom trajanja vanrednog stanja i kakav je položaj njegovih zaposlenih u takvoj situaciji.

Naime, uvedeno vanredno stanje svakako nije stavilo van snage propise radnog prava, a jedini propis koji je donet u vezi sa ovom materijom jeste “Uredba o organizovanju rada poslodavaca za vreme vanrednog stanja”, koja je u primeni od dana 16.03.2020. godine i koja obavezuje poslodavce da u navedenom periodu organizuju bezbedan rad zaposlenih.

Mere obezbeđivanja bezbednog rada zaposlenih podrazumevaju rad na daljinu, kao i rad od kuće, ukoliko je to moguće s obzirom na prirodu obavljanja delatnosti preduzetnika, kao i rad u smenama, koji bi podrazumevao manji broj zaposlenih i radno angažovanih lica istovremeno u zatvorenom prostoru. Pritom, preduzetnik je dužan da u cilju osiguranja zaštite i zdravlja zaposlenih, radno angažovanih i stranaka obezbedi sve opšte, posebne i vanredne mere koje se odnose na higijensku sigurnost objekata i lica u skladu sa Zakonom o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti.

U suštini, dok traje vanredno stanje preduzetnik, kao i svi drugi poslodavci, ima obavezu da obezbedi sigurnost i zdravlje na radu, a u skladu sa svim važećim propisima Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti, kao i redovnih preventivnih mera koje su propisane uredbama, naredbama i zaključcima donetim od strane nadležnih organa.

Međutim, uprkos svim odlukama koje su donete od strane nadležnih organa, postoje preduzetnici, koji s obzirom na prirodu obavljanja poslova jednostavno nemaju organizacione uslove da omoguće svojim zaposlenima rad na daljiinu, ili rad od kuće, te stoga mogu pribeći pravu koje im je propisano u Zakonu o privrednim društvima u članu 90., a to je privremeni prekid obavljanja delatnosti. Odjava obavljanja delatnosti pred Agencijom za privredne registre može trajati sve dok traje vanredno stanje u zemlji, uz prethodno rešavanje pitanja statusa zaposlenih. Prekid obavljanja delatnosti je privremen, a u tom slučaju preduzetnik je u obavezi da o periodu prekida obavljanja delatnosti istakne obaveštenje na mestu u kome obavlja delatnost i da promenu registruje u skladu sa zakonom o registraciji.

Ono što predstavlja najveći izazov u ovoj situaciji jeste status zaposlenog lica i opcije koje preduzetnik ima na raspolaganju u slučaju da se odluči na privremeni prekid obavljanja delatnosti. Naime, u skladu sa Zakonom o radu član 176. stav 1. tačka 5., privremeni prekid obavljanja delatnosti nije razlog za otkaz Ugovora o radu, jer preduzetnik ne prestaje sa radom uz brisanje iz registra, već samo privremeno obustavlja obavljanje svoje delatnosti. Pritom, Zakon o privrednim društvima uopšte ne navodi potrebu obrazloženja razloga za prekid obavljanja delatnosti. Dalje, budući da Uredba predviđa da preduzetnik – poslodavac, mora obezbediti bezbednost i zdravlje na radu, mogućnost obavljanja rada na daljinu, ili od kuće, kao i rad u smenama sa manjim brojem ljudi, uz potencijalno skraćeno rado vreme, onaj preduzetnik koji nema organizacione uslove i mogućnosti da sprovede sve, ili neke od  predviđenih mera može pribeći primeni dole navedenih instituta, a u skladu sa Zakonom o radu.

Naime, u članu 116. Zakona o radu propisano je da zaposleni ima pravo na naknadu zarade najmanje u visini 60% prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, s tim da ne može biti manja od minimalne zarade utvrđene u skladu sa ovim zakonom, za vreme prekida rada, odnosno smanjenja obima rada do kojeg je došlo bez krivice zaposlenog, a najduže 45 radnih dana u kalendarskoj godini. Izuzetno, u slučaju prekida rada, odnosno smanjenja obima rada koje zahteva duže odsustvo, poslodavac može, uz prethodnu saglasnost ministra, uputiti zaposlenog na odsustvo duže od 45 radnih dana, uz naknadu zarade iz stava 1. ovog člana.

U situaciji kada preduzetnik nastavlja poslovanje u vanrednoj situaciji, na takav način da jedan broj zaposlenih radi od kuće, a jedan deo zaposlenih je na prinudnom odmoru, jer za njih ne postoji mogućnost obezbeđivanja bezbednosti i zdravlja na radnom mestu, preduzetnik može primeniti drugi institut, koji je propisan u članu. 117. Zakona o radu, prema kome zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini utvrđenoj Opštim aktom i Ugovorom o radu za vreme prekida rada do koga je došlo naredbom nadležnog državnog organa ili nadležnog organa poslodavca zbog neobezbeđivanja bezbednosti i zaštite života i zdravlja na radu, koja je uslov daljeg obavljanja rada bez ugrožavanja života i zdravlja zaposlenih i drugih lica, i u drugim slučajevima, a u skladu sa zakonom. Opštim aktom i Ugovorom o radu mogu da se utvrde i drugi slučajevi u kojima zaposleni ima pravo na naknadu zarade.

Evidentno je da primena ova dva institute dovodi do različitog ishoda, što se može najpre uočiti po iznosu isplaćene zarade, koja je u jednom slučaju fiksno definisana, a u drugom je definiše preduzetnik samim Opštim aktom i Ugovorom o radu zaposlenih. Situacije u kojima je potrebno primeniti jedan od ova dva instituta se različito tumače, ali je nesporno da se pre same primene jednog, ili drugog mora uzeti u obzir svaki konkretan slučaj i u skladu sa tim pribeći primeni.

Pored ovih opcija, preduzetnik na raspolaganju ima još nekoliko načina da prevaziđe izazov prekida obavljanja delatnosti i da reši status zaposlenih, ali samo u krajnjoj situaciji, nakon podrobnog razmatranja gore navedenih instituta, preventivnih mera, kao i svih odluka donetih od strane nadležnih organa u vezi svog poslovanja, a usled proglašenja vanrednog stanja u zemlji.

Neki od načina jesu pisani sporazumni raskid Ugovora o radu u skladu sa članom 177. Zakona o radu, ili otkaz Ugovora o radu od strane preduzetnika, u skladu sa članom 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu, i to ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla.

Uzimajući u obzir sve gorenavedeno, preduzetnik bi pri donošenju odluke o privremenom prekidu obavljanja delatnosti trebalo da u svakom konkretnom slučaju podrobno ispita sve uslove za primenu svih do sada pomenutih instituta, kako bi konačni ishod bio u najboljem interesu i preduzetnika i zaposlenih lica, bez ugrožavanja egzistencije samih zaposlenih u novonastalim vanrednim okolnostima.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *