STEČAJ PREDUZETNIKA – Institucija ličnog bankrotstva

Jusufović & Partners > Vesti > STEČAJ PREDUZETNIKA – Institucija ličnog bankrotstva

STEČAJ PREDUZETNIKA

– Institucija ličnog bankrotstva –

Imajući u vidu trenutnu situaciju u zemlji, izazvanu pandemijom virusa Covid-19, nesporno možemo zaključiti da je došlo do velikih promena u privredi, kako u našoj zemlji, tako i širom sveta. Problemi sa kojima se privreda u Republici Srbiji suočava vrlo su izazovni, uprkos paketima mera pomoći privredi i građanima koji su doneti do sada. Iz tih razloga trenutno je, više nego ikada, stavljen fokus na preduzetnike i odgovornost koju nosi ovaj položaj u našoj zemlji. U prethodnom periodu, nažalost, primetno je da sve veći broj preduzetnika podnosi registraciju za brisanje ili prekid obavljanja delatnosti u Agenciji za privredne registre, najčešće da ne bi došlo do prezaduženosti.

 

I) Položaj preduzetnika

Po Zakonu o privrednim društvima čl. 83. st. 1. predviđeno je da je preduzetnik poslovno sposobno fizičko lice koje obavlja delatnost u cilju ostvarivanja prihoda i koje je kao takvo registrovano u skladu sa zakonom o registraciji. Zakon dalje, u čl. 85. predviđa da preduzetnik za sve obaveze nastale u vezi s obavljanjem svoje delatnosti odgovara celokupnom svojom imovinom i u tu imovinu ulazi i imovina, koju stiče u vezi s obavljanjem delatnosti, a da odgovornost za obaveze iz stava 1. ovog člana ne prestaje brisanjem preduzetnika iz registra.

Iz prethodnog se može utvrditi da je položaj preduzetnika drugačiji u odnosu na druge privredne subjekte, te da je stavljen u nepovoljan pravni položaj, budući da preduzetnik kao fizičko lice odgovara celokupnom svojom imovinom, čak i u slučaju brisanja preduzetnika (preduzetničke radnje) iz registra privrednih subjekata.

II) Stečaj preduzetnika

Ministarstvo privrede nedavno je objavilo da je Uređenje stečaja preduzetnika predviđeno Programom za rešavanje problematičnih kredita ZA PERIOD 2018-2020. GODINE (“Sl. glasnik RS”, br. 105/2018 i 46/2019), s tim što još uvek nije određeno da li će to biti u vidu izmena postojećeg Zakona o stečaju ili donošenjem novog, koji će regulisati stečaj preduzetnika.

Budući da oni predstavljaju važan deo naše privrede, Ministarstvo privrede formiralo je radnu grupu koja treba da sastavi predlog zakonskog rešenja kojim bi bili definisani koraci koje preduzetnik prolazi od trenutka otvaranja stečaja do bankrotstva, odn. reorganizacije, koja je trenutno jedino predviđena za pravna lica, čime je i sam Zakon o stečaju ograničen u pogledu mogućnosti otvaranja stečaja nad preduzetnikom.

Međutim, stečaj preduzetnika, kao institucija ličnog bankrotstva, nije novina u našem pravu. Naprotiv, Zakonom o stečajnom postupku, koji je donet 2004. godine, čl. 33. st. 1. definisano je da su stečajni dužnici pravno lice i preduzetnik. Međutim, 2009. godine donet je Zakon o stečaju, kojim je zakonodavac odustao od ideje bankrotstva preduzetnika i ličnog upravljanja stečajnog dužnika.

Institut ličnog upravljanja stečajnog dužnika takođe je prisutan i u američkom (anglosaksonskom) pravu, kao i nemačkom (evropsko – kontinentalnom) pravu, čiji koncepti u osnovi imaju par sličnosti i par ključnih razlika. Naime, u anglosaksonskom sistemu, kada pojedinac zapadne u dužničku krizu, on povereniku predaje svu imovinu, dok se po okončanju stečajnog postupka vrši otpis dugova. S druge strane, u evropsko – kontinentalnom modelu, dužnik se predaje u ruke supervizora, prodaje mu se imovina koja nije zakonom izuzeta, te on nastavlja da radi i otplaćuje dugovanja prema stečajnim poveriocima. Cilj ovog instituta zapravo je reorganizacija dužnika, tj. pružanje mogućnosti dužniku da nastavi s radom i da na taj način izmiri svoje poverioce, a da nakon toga dobije šansu za novi početak.

Raniji Zakon o stečajnom postupku (“Sl. glasnik RS”, br. 84/2004 i 85/2005 – dr. zakon) predviđao je Ličnu upravu preduzetnika, odn. mogućnost da preduzetnik sam upravlja i raspolaže stečajnom masom, ako su ispunjena tri kumulativna uslova, koja su takođe uobičajena u uporednom pravu, iz čl. 140. Zakona o stečajnom postupku (“Sl. glasnik RS”, br. 84/2004 i 85/2005 – dr. zakon):

„Stečajno veće može rešenjem o pokretanju stečajnog postupka ovlastiti stečajnog dužnika – preduzetnika da sam upravlja i raspolaže stečajnom masom ako:

1) se sa tim saglasi poverilac koji je pokrenuo postupak;

2) stečajni dužnik to sam predloži;

3) je verovatno da određivanje lične uprave neće dovesti do oštećenja interesa poverilaca ni do produžavanja stečajnog postupka.

Ako je stečajni postupak pokrenuo nadležni javni tužilac, lična uprava se ne može odobriti.

Na zahtev odbora poverilaca lična uprava se zamenjuje upravljanjem od strane stečajnog upravnika“.

Nesporno je da je ovaj institut pružao očigledne mogućnosti za zloupotrebu, tj. da su ovlašćenja data stečajnom dužniku (preduzetniku) da sam raspolaže svojom imovinom mogla dovesti do prouzrokovanja nenadoknadive štete poveriocima, usled nesavesnog postupanja stečajnog dužnika, što nikako nije u skladu s jednim od osnovnih načela stečajnog postupka, odn. zaštitom stečajnih poverilaca.

Međutim, novi Nacrt zakona, kojim bi bio uređen stečaj preduzetnika, prema navodima Ministarstva privrede, predviđao bi Administratora, tačnije, neku vrstu stečajnog upravnika za preduzetnike, koji bi bio zadužen za popis imovine preduzetnika, a u budućnosti i građanina, njegovih poverilaca i dugova i koji bi tražio način kako da se od te imovine isplate poverioci.

Cilj regulisanja stečajnog postupka nad preduzetnikom jeste da se pronađe efektivno rešenje za njihovu prezaduženost, te da im se pruži mogućnost za finansijsku rehabilitaciju, budući da je njihov trenutni položaj negde između fizičkog i pravnog lica.

 

III) Zaključak

Šta posle pandemije? Da li će završetak pandemije dovesti do opadanja broja preduzetnika ili će se do tada regulisati i poboljšati položaj prezaduženih preduzetnika, ako se uzime u obzir da je njihov stečaj i lično bankrotstvo i dalje novina u našem pravu, te da još uvek nismo došli do održivog rešenja za njihovu prezaduženost..? Nesporno, to ostaje otvoreno pitanje, budući da je neizvesno za koliko vremena će zaživeti ovaj institut u našem pravu i omogućiti prezaduženim fizičkim licima mogućnost za novi finansijski početak.