ANALIZA ZAKONA O DIGITALNOJ IMOVINI
Zakon o digitalnoj imovini (u daljem tekstu: Zakon), usvojen je od strane Narodne skupštine Republike Srbije, stupio je na snagu dana 21.12.2020. godine, a počinje da se primenjuje dana 29.06.2021. godine.
Ovaj odložni period od šest meseci ima za cilj da obezbedi dovoljno vremena za stvaranje uslova za njegovu primenu, kao i mogućnost da se svi zainteresovani učesnici na tržištu digitalne imovine upoznaju sa odredbama Zakona. Ovaj rok je, s jedne strane, očigledno ostavljen i zbog izrade podzakonskih akata i uputstava, odnosno pripreme kako nadzornih tela, tako i subjekata na koje će se predmetni Zakon primeniti, a sa druge strane i zbog uspostavljanja pravne izvesnosti na tržištu i oporezivanja ovakve imovine.
Ovim Zakonom se po prvi put uvodi zakonski okvir digitalne imovine u Republici Srbiji, čime se ista izvlači iz sive zone, te se na taj način reguliše ovo tržište u našoj zemlji. Takođe, Zakonom se definiše proces izdavanja i razmene digitalne imovine, što dovodi do veće pravne sigurnosti investitora i privrednika.
I) Šta je zapravo digitalna imovina?
Naime, Zakon je jasno definisao pojam digitalne imovine, odnosno virtuelne imovine, koji zapravo označava digitalni zapis vrednosti, koji se može digitalno kupovati, prodavati, razmenjivati, ili prenositi i koji se može koristiti kao sredstvo razmene, ili u svrhu ulaganja, pri čemu digitalna imovina ne uključuje digitalne zapise valuta, koje predstavljaju zakonsko sredstvo plaćanja, kao ni drugu finansijsku imovinu, koja je uređena drugim zakonima, osim kada je drugačije uređeno ovim Zakonom, što znači da kriptovalute nemaju pravni status novca ili valute, nego samo digitalne imovine.
Zakon pod vrstama digitalne imovine predviđa virtuelnu valutu i digitalni token, gde virtuelna valuta predstavlja vrstu digitalne imovine, koju nije izdala i za čiju vrednost ne garantuje centralna banka, niti drugi organ javne vlasti, koja nije nužno vezana za zakonsko sredstvo plaćanja i nema pravni status novca, ili valute, ali je fizička, ili pravna lica prihvataju kao sredstvo razmene i može se kupovati, prodavati, razmenjivati, prenositi i čuvati elektronski, dok digitalni token predstavlja vrstu digitalne imovine i označava bilo koje nematerijalno imovinsko pravo, koje u digitalnoj formi predstavlja jedno, ili više drugih imovinskih prava, što može uključivati i pravo korisnika digitalnog tokena da mu budu pružene određene usluge.
Jedna od bitnijih stvari, koja je predviđena odredbama člana 8. Zakona jeste načelo tehonološke neutralnosti, kojim je predviđeno da se odredbe ovog zakona primenjuju na svu digitalnu imovinu bez obzira na tehnologiju na kojoj je ta digitalna imovina zasnovana. Ovako koncipirano načelo tehnološke neutralnosti je od izuzetne važnosti, jer daje pravnu sigurnost da ovaj Zakon neće izgubiti na značaju usled tehnološkog napretka, odnosno nastanka digitalne imovine u budućnosti.
II) Primarno i sekundarno trgovanje digitalnom imovinom
Primarno i sekundarno tržište podrazumeva izdavanje digitalne imovine, oglašavanje i trgovanje istom, gde je izdavanje digitalne imovine dozvoljeno, odnosno nije uslovljeno postojanjem tzv. „belog papira“, dok je oglašavanje digitalne imovine uslovljeno postojanjem odobrenog „belog papira“, a izuzetno i bez njega, ako je to u skladu sa aktom nadzornog organa, odnosno Narodne banke Srbije i Komisije za hartije od vrednosti.
Cilj izdavanja „belog papira“ jeste zaštita investitora, budući da on predstavlja dokument, koji se objavljuje prilikom izdavanja digitalne imovine u skladu sa ovim Zakonom, koji taksativno sadrži podatke o izdavaocu digitalne imovine, digitalnoj imovini i rizicima povezanim s digitalnom imovinom, te na taj način omogućava investitorima da donesu informisanu investicionu odluku.
S druge strane, kada je u pitanju sekundarno trgovanje digitalnom imovinom novi Zakon ovakvo trgovanje dozvoljava, kako za digitalnu imovinu, koja je izdata u Republici Srbiji, tako i za onu, koja je izdata u inostranstvu, ukoliko ovakva digitalna imovina poseduje „beli papir“, koji je izdat u skladu sa ovim Zakonom, pa čak i u slučaju kada za ovakvu digitalnu imovinu ne postoji „beli papir“, koji je izdat u skladu sa ovim Zakonom.
Međutim, u zavisnosti od postojanja „belog papira“ zavisi da li postoji pravo na oglašavanje digitalne imovine (izdate u RS, odnosno u inostranstvu). Naime, pružanje usluga povezanih sa digitalnom imovinom i uključivanje na tržište dozvoljeno je u oba slučaja, odnosno onda kada postoji, odnosno ne postoji „beli papir“ za digitalnu imovinu, dok je oglašavanje iste uslovljeno postojanjem ovog papira, odnosno dozvoljeno je samo u skladu sa aktom nadzornog organa.
Pritom, naravno da i u ovom slučaju postoje izuzeci, a to je onda kada je za tu digitalnu imovinu naknadno odobren „beli papir“, zatim onda kada je za takvu digitalnu imovinu u državi članici Evropske unije odobren beli papir, odnosno dokument, koji odgovara belom papiru, kao i onda kada se radi se o digitalnoj imovini, kojom se u značajnoj meri trguje na globalnom tržištu preko licenciranih, odnosno registrovanih platformi u skladu s propisima Evropske unije, kojima se uređuje sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma, odnosno u skladu sa drugim odgovarajućim propisima, kojima se uređuje sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma.
U okviru sekundarnog tržišta omogućeno je trgovanje putem OTC platforme, koja predstavlja tržište za trgovanje digitalnom imovinom gde se transakcije obavljaju direktno između prodavca i kupca digitalne imovine, bez obaveznog učešća pružaoca usluga povezanih s digitalnom imovinom i izvan platformi za trgovanje digitalnom imovinom, kao i putem pametnih ugovora, koji su zapravo kompjuterski program, ili protokol, zasnovan na tehnologiji distribuirane baze podataka, ili sličnim tehnologijama, koji, u celini ili delimično, automatski izvršava, kontroliše, ili dokumentuje pravno relevantne događaje i radnje u skladu sa već zaključenim ugovorom, pri čemu taj ugovor može biti zaključen elektronski putem tog programa, ili protokola.
III) Zaključak
Novi Zakon definitivno predstavlja dobar početak i osnovu za dalje regulisanje digitalne imovine i tržišta u našoj zemlji, jer kao što smo spomenuli na samom početku, izvlači je iz tzv. „sive zone“ i daje određenu pravnu sigurnost investitorima. Kada je u pitanju primena samog zakona, ostaje nam da u narednom periodu utvrdimo da li će novi Zakon moći da ide u korak sa razvojem digitalnog tržišta u svetu, odnosno u našoj zemlji.
Ne može se izbeći činjenica da su mnoga pitanja ostala nedorečena, koja će nadalje biti podrobnije objašnjena i upotpunjena podzakonskim aktima, za koje je predviđeno da će biti doneti u roku od 3 meseca od stupanja na snagu Zakona, a od čije efikasnosti će zapravo zavisiti stepen i kvalitet primenljivosti ovog Zakona u praksi, odnosno izmene, ili dopune istog.
Imajući u vidu da su kao Nadzorni organi za sprovođenje zakona Nacrtom određeni Narodna banka Srbije i Komisija za hartije od vrednosti svaki organ doneće odgovarajuće podzakonske akte iz delokruga definisanim Zakonom, i to Narodna banka Srbije u onom delu, koji se odnosi na virtuelne valute, kao vrste digitalne imovine, a Komisija za hartije od vrednosti u onom delu, koji se odnosi na digitalne tokene, kao vrste digitalne imovine.