DOO ili preduzetnik: Koji pravni oblik je bolji za vaš biznis?

Izbor između DOO i preduzetnika često se donosi na osnovu mesečnog iznosa poreza i doprinosa. Problem nastaje kada prvi ozbiljan dug, novi poslovni partner ili zainteresovani investitor pokaže da pravna forma nije prilagođena načinu na koji se posao zaista razvija.

Preduzetnik obično podrazumeva jednostavnije poslovanje i manje administrativnih obaveza. DOO omogućava jasnije odvajanje poslovne i lične imovine, uređivanje odnosa između više vlasnika i lakši ulazak investitora. Međutim, nijedna od tih prednosti nije dovoljna da bi jedan oblik bio univerzalno bolji.

Odgovor zavisi od vrste delatnosti, poslovnog rizika, načina korišćenja dobiti, broja osnivača i planiranog razvoja biznisa.

Zašto izbor između DOO i preduzetnika nije samo poresko pitanje

Poresko opterećenje jeste važan kriterijum, ali nije jedina posledica izbora pravne forme.

Pre registracije treba razmotriti:

• ko odgovara za poslovne dugove
• kome pripada imovina koja se koristi u poslovanju
• kako vlasnik može da koristi ostvareni novac
• da li posao pokreće jedna osoba ili više partnera
• da li se planira zapošljavanje
• da li će u poslovanje kasnije ući investitor
• da li se dobit povlači ili ostavlja u poslu
• da li delatnost nosi rizik od većih ugovornih obaveza ili naknade štete
• da li se planira prodaja ili prenos poslovanja

Oblik koji je povoljan za samostalnog konsultanta ne mora odgovarati kompaniji koja zapošljava radnike, nabavlja robu na odloženo plaćanje ili zaključuje ugovore velike vrednosti.

Najniži početni trošak zato nije nužno i najbolje dugoročno rešenje.

Šta znači poslovati kao preduzetnik

Preduzetnik je poslovno sposobno fizičko lice koje obavlja delatnost radi ostvarivanja prihoda i registrovano je u skladu sa zakonom. Informacije o dokumentaciji i postupku za osnivanje preduzetnika dostupne su na sajtu Agencije za privredne registre.

Preduzetnička radnja nije posebno pravno lice odvojeno od fizičkog lica koje obavlja delatnost. Preduzetnik u poslovnom prometu nastupa pod registrovanim poslovnim imenom, ali iza poslovanja i dalje stoji isto fizičko lice.

Ovaj model je često praktičan kada posao vodi jedna osoba, nema drugih vlasnika, poslovni rizik je ograničen i ne planira se skori ulazak investitora.

Preduzetnik može zapošljavati radnike, angažovati saradnike, registrovati izdvojena mesta i imenovati poslovođu. Čim preduzetnik ili DOO postane poslodavac, potrebno je uskladiti ugovore, interne akte i procedure sa pravilima koja uređuju radno pravo za poslodavce u Srbiji. U zavisnosti od zakonskih uslova i izabranog poreskog režima, može poslovati kao:

• paušalno oporezovani preduzetnik
• preduzetnik koji vodi poslovne knjige
• preduzetnik koji vodi knjige i opredelio se za isplatu lične zarade

Paušalac nije poseban pravni oblik. To je preduzetnik kojem se poreska obaveza utvrđuje prema pravilima paušalnog oporezivanja.

Ni preduzetnik sa ličnom zaradom nije druga vrsta poslovnog subjekta. Opredeljenje za ličnu zaradu menja način obračuna poreza i doprinosa, ali ne menja njegov pravni status niti odgovornost prema poveriocima.

Paušalno oporezivanje nije dostupno svim delatnostima i svim preduzetnicima. Zbog toga pre registracije treba proveriti da li konkretna delatnost i planirani obim poslovanja ispunjavaju zakonske uslove.

Kako preduzetnik odgovara za poslovne obaveze

Najvažnija pravna posledica poslovanja u formi preduzetnika jeste lična odgovornost.

Preduzetnik za obaveze nastale u vezi sa obavljanjem delatnosti odgovara celokupnom svojom imovinom. Odgovornost se ne ograničava samo na novac na poslovnom računu, opremu ili drugu imovinu koju neposredno koristi za rad.

Ona, po pravilu, ne prestaje ni brisanjem preduzetnika iz registra.

Praktični značaj ovog pravila zavisi od delatnosti. Rizik nije isti za stručnjaka koji pruža konsultantske usluge bez zaposlenih i za preduzetnika koji uzima kredite, nabavlja robu na odloženo plaćanje ili obavlja delatnost kod koje greška može izazvati veću materijalnu štetu.

Zato administrativnu jednostavnost treba posmatrati zajedno sa obimom ličnog rizika koji vlasnik preuzima.

Šta znači poslovati kroz DOO

Društvo sa ograničenom odgovornošću je privredno društvo koje ima pravnu ličnost odvojenu od svojih članova.

DOO ima sopstvena prava, obaveze i imovinu. Zaključuje ugovore u svoje ime i za svoje obaveze prvenstveno odgovara sopstvenom imovinom.

Društvo može imati jednog ili više članova. Član poseduje udeo u društvu, dok direktor zastupa društvo i vodi njegove poslove u granicama svojih ovlašćenja. Zaposleni obavlja rad na osnovu odgovarajućeg pravnog osnova.

Ista osoba može biti jedini član, direktor i zaposleni u društvu, ali te uloge ne treba poistovećivati. Svaka proizvodi različita prava, obaveze i poreske posledice.

Osnivanje DOO zahteva više formalnosti nego registracija preduzetnika. Potrebno je doneti osnivački akt, urediti upravljanje društvom i ispunjavati računovodstvene, registracione i korporativne obaveze.

Ta složenost omogućava jasnije uređivanje vlasništva, upravljanja, odgovornosti i odnosa između više članova.

Da li vlasnik DOO odgovara za dugove društva

Član DOO, po pravilu, ne odgovara ličnom imovinom za obaveze društva samo zato što je vlasnik udela. Za dugove odgovara društvo svojom imovinom.

Međutim, ograničena odgovornost nije apsolutna.

Lična odgovornost može nastati kada član zloupotrebi pravnu ličnost društva, koristi njegovu imovinu kao privatnu, postupa sa namerom da ošteti poverioce ili preduzima druge radnje koje zakon prepoznaje kao zloupotrebu pravila o ograničenoj odgovornosti.

Odvojeno od toga, direktor može odgovarati zbog povrede svojih zakonskih dužnosti. Lična odgovornost može nastati i kada vlasnik ili direktor daju jemstvo za kredit ili drugu obavezu društva.

DOO zato pruža viši nivo pravnog odvajanja poslovnog i ličnog rizika, ali ne štiti od posledica ličnog jemstva, nezakonitog postupanja ili zloupotrebe društva.

Novac DOO nije privatni novac vlasnika

Jedna od najvažnijih praktičnih razlika između DOO i preduzetnika odnosi se na korišćenje novca.

Sredstva na računu DOO pripadaju društvu. Član društva ne može ih koristiti kao privatni novac samo zato što je jedini vlasnik.

Isplata vlasniku ili direktoru mora imati odgovarajući pravni i poreski osnov. To može biti:

• zarada
• naknada direktoru
• povraćaj dokumentovanih poslovnih troškova
• raspodela dobiti odnosno dividenda
• zajam pod zakonom dopuštenim i pravilno dokumentovanim uslovima
• drugi odgovarajući osnov

Svaki od ovih oblika isplate ima posebne pravne, poreske i računovodstvene posledice.

Kod preduzetnika ne postoji isto pravno odvajanje fizičkog lica i poslovnog subjekta. Ipak, i preduzetnik mora poštovati poreska, računovodstvena i platnoprometna pravila.

Ključne razlike između DOO i preduzetnika

Broj vlasnika i vlasnička struktura

Preduzetnička delatnost vezana je za jedno fizičko lice. Druga osoba može biti zaposlena, poslovođa ili saradnik, ali ne može steći vlasnički procenat u preduzetničkoj radnji.

DOO može imati jednog ili više članova. Njihovi udeli, glasačka prava i način odlučivanja uređuju se zakonom, osnivačkim aktom i, kada je potrebno, posebnim ugovorom članova.

Zbog toga je DOO najčešće prikladniji kada posao pokreće više partnera.

Upravljanje poslovanjem

Preduzetnik samostalno donosi poslovne odluke. Kod DOO postoje organi društva, formalniji postupci odlučivanja i jasnije razdvajanje vlasničke i upravljačke funkcije.

Ta razlika postaje posebno važna kada svi vlasnici nisu uključeni u svakodnevno vođenje posla.

Ulazak investitora

Investitor ne može jednostavno kupiti određeni procenat preduzetničke radnje.

Kod DOO ulaganje se može strukturirati kroz sticanje ili prenos udela, povećanje osnovnog kapitala, članske zajmove ili druge odgovarajuće mehanizme.

Zbog toga DOO predstavlja pogodniji okvir za startape, zajedničke poslovne poduhvate i biznise koji planiraju spoljne investicije. Pre ulaganja investitor će često sprovesti due diligence u Srbiji kako bi proverio vlasništvo, ugovore, obaveze, dozvole i pravne rizike društva.

Prenos ili prodaja poslovanja

Preduzetničko poslovanje neposredno je vezano za fizičko lice. Prenos pojedinačne imovine, ugovora, zaposlenih i drugih elemenata poslovanja može zahtevati više odvojenih pravnih koraka.

Kod DOO vlasništvo se može menjati prenosom udela, uz poštovanje zakonskih i ugovornih ograničenja. Time se omogućava promena vlasnika bez prestanka pravnog subjektiviteta društva.

Posebne dozvole i uslovi za obavljanje delatnosti

Izbor pravne forme može zavisiti i od posebnih propisa koji uređuju konkretnu delatnost.

Za pojedine poslove mogu biti potrebne licence, saglasnosti, stručne kvalifikacije, minimalni tehnički uslovi ili određena organizaciona forma. Registracija u APR-u sama po sebi ne znači da su ispunjeni svi uslovi za početak rada.

Pre izbora između DOO i preduzetnika zato treba proveriti i sektorske propise koji se odnose na konkretnu delatnost.

Prestanak poslovanja

Brisanje preduzetnika je obično jednostavnije od prestanka DOO. Prestanak društva može zahtevati sprovođenje likvidacije, prinudne likvidacije, stečaja ili odgovarajuće statusne promene.

Jednostavnije zatvaranje preduzetnika ipak ne znači da prethodno nastali dugovi prestaju njegovim brisanjem.

Poreske razlike između preduzetnika i DOO

Poresku isplativost nije moguće proceniti poređenjem samo jedne stope.

Kod preduzetnika ukupan rezultat zavisi od toga da li posluje u režimu paušalnog oporezivanja, vodi poslovne knjige ili se opredelio za isplatu lične zarade. Važni su i visina prihoda, priznati rashodi, doprinosi, delatnost i PDV status.

Kod DOO društvo plaća porez na oporezivu dobit. Međutim, dobit društva nije automatski privatni prihod njegovog člana. Ako se dobit isplaćuje fizičkom licu kao dividenda, ta isplata ima dodatne poreske posledice. Drugačiji tretman imaju zarada, naknada direktora i drugi osnovi isplate.

Zamislimo dva biznisa koji ostvaruju približno isti prihod.

Vlasniku prvog gotovo sav raspoloživ novac treba za ličnu potrošnju. Vlasnik drugog najveći deo dobiti ostavlja u poslu radi zapošljavanja, kupovine opreme i daljeg širenja.

Iako imaju sličan prihod, njima ne mora odgovarati isti pravni i poreski model. Važno je koliko novca ostaje u poslovanju, koliko se isplaćuje vlasniku, po kom osnovu se isplaćuje i koje rashode biznis može da prizna.

Poređenje zato treba da obuhvati:

• očekivane prihode i rashode
• poreze i doprinose
• iznos potreban vlasniku za ličnu potrošnju
• planirano reinvestiranje dobiti
• način angažovanja vlasnika ili direktora
• računovodstvene i administrativne troškove
• PDV status
• mogućnost korišćenja poreskih podsticaja

Individualnu računicu treba izraditi pre registracije, a zatim je ponovo razmotriti kada se poslovni model značajno promeni.

Test samostalnosti i izbor pravne forme

Test samostalnosti može biti važan za preduzetnike koji najveći deo prihoda ostvaruju od jednog nalogodavca.

Njime se na osnovu više zakonskih kriterijuma procenjuje da li odnos predstavlja samostalno poslovanje ili po svojim obeležjima više liči na radni odnos. Ne odlučuje samo broj klijenata, već stvarni način organizacije i obavljanja posla.

Ovo pitanje treba proveriti naročito kod dugoročnih angažovanja u IT, konsultantskim, marketinškim i sličnim uslužnim delatnostima.

Osnivanje DOO ipak ne treba posmatrati kao automatski odgovor na svaku sumnju u samostalnost. Potrebno je analizirati konkretan ugovorni odnos, način rada i ukupne posledice promene oblika poslovanja.

Kada je preduzetnik obično praktičniji izbor

Preduzetnik može biti racionalan izbor kada:

• posao vodi jedna osoba
• nema potrebe za drugim vlasnicima
• delatnost nosi relativno nizak ugovorni i finansijski rizik
• ne planira se skori ulazak investitora
• ne preuzimaju se veliki krediti i druge značajne obaveze
• administrativna jednostavnost ima poseban značaj
• postoje uslovi za odgovarajući poreski režim
• odnos sa klijentima ima obeležja stvarno samostalnog poslovanja

Preduzetnik može imati zaposlene i razvijeno poslovanje. Ipak, kako rastu obaveze i vrednost ugovora, raste i značaj njegove lične odgovornosti.

Kada je DOO obično bolji izbor

DOO je često pogodniji kada:

• posao pokreće više osnivača
• potrebno je urediti vlasničke i upravljačke odnose
• planira se ulazak investitora
• zaključuju se ugovori veće vrednosti
• delatnost nosi veći rizik od dugova ili naknade štete
• zapošljava se veći broj ljudi
• značajan deo dobiti ostaje u poslovanju
• posluje se sa velikim domaćim ili stranim partnerima
• planira se prenos udela ili prodaja kompanije
• poslovanje treba da postoji nezavisno od jedne fizičke osobe

Veličina poslovanja nije jedini kriterijum. I mali biznis može imati razlog da posluje kao DOO ako vrsta delatnosti nosi značajan pravni ili finansijski rizik.

Da li je DOO uvek sigurniji, a preduzetnik uvek jeftiniji

DOO obično pruža viši nivo odvajanja poslovne i lične imovine. Ipak, zaštita ne obuhvata lična jemstva, zloupotrebu društva i nezakonito postupanje vlasnika ili direktora.

Preduzetnik često ima jednostavniju administraciju, ali nije nužno jeftiniji u svakoj situaciji. Ukupan trošak zavisi od poreskog režima, visine prihoda i rashoda, doprinosa, načina korišćenja novca i razvoja poslovanja.

Pogrešan izbor može postati vidljiv tek kada treba uključiti partnera, preneti ugovore, privući investitora ili odvojiti lični rizik od rastućih obaveza biznisa.

Zbog toga nije dovoljno pitati koji oblik trenutno košta manje. Potrebno je proceniti koji oblik može da podrži sledeću fazu razvoja poslovanja.

Može li preduzetnik kasnije da nastavi poslovanje kao DOO

Preduzetnik može doneti odluku da nastavi obavljanje delatnosti u formi privrednog društva, u postupku predviđenom zakonom i pravilima registracije.

To nije samo promena naziva.

Pre sprovođenja postupka treba analizirati:

• postojeće ugovore sa klijentima i dobavljačima
• potraživanja i dugovanja
• zaposlene
• kredite, jemstva i druga sredstva obezbeđenja
• vlasništvo nad opremom i drugom imovinom
• licence i dozvole
• PDV i druge poreske obaveze
• poslovne račune
• žig, domen, softver i druga prava intelektualne svojine

Privredno društvo registrovano radi nastavka obavljanja delatnosti preduzetnika preuzima njegova prava i obaveze u skladu sa Zakonom o privrednim društvima, dok fizičko lice ostaje lično odgovorno za obaveze nastale do brisanja preduzetnika iz registra.

Zbog toga prelazak treba pravno i poreski pripremiti, a ne svesti na podnošenje registracione prijave.

Pet pitanja pre izbora pravnog oblika

1. Koliki rizik nosi delatnost?

Što su veće moguće obaveze prema klijentima, bankama, zaposlenima i dobavljačima, važnije je razmotriti odvajanje poslovne i lične imovine.

2. Da li će posao imati jednog ili više vlasnika?

Preduzetnička delatnost ima jednog nosioca. Za zajedničko vlasništvo i uređivanje odnosa partnera najčešće je potrebna forma privrednog društva.

3. Da li se planira investicija ili prodaja poslovanja?

Ulazak investitora i prenos vlasničkog udela znatno se jednostavnije strukturiraju kroz DOO.

4. Kako će se koristiti ostvarena dobit?

Treba proceniti koliko novca vlasnik povlači za lične potrebe, a koliko ostaje u poslovanju radi ulaganja i rasta.

5. Da li jednostavnija administracija odgovara dugoročnom planu?

Jednostavniji model može biti dovoljan na početku, ali treba uzeti u obzir troškove i pravne posledice kasnije reorganizacije.

DOO ili preduzetnik: Kako doneti odluku

Preduzetnik često odgovara samostalnoj uslužnoj delatnosti sa jednim vlasnikom, ograničenim poslovnim rizikom i bez planiranog ulaska investitora.

DOO je obično prikladniji za poslovanje sa više osnivača, značajnijim ugovorima, zaposlenima, investitorima ili većim rizikom od dugova i naknade štete.

Ipak, promet ili broj zaposlenih sami po sebi ne daju konačan odgovor. Dva biznisa slične veličine mogu zahtevati različitu strukturu zbog različitih ugovora, rizika, načina finansiranja i planova vlasnika.

Odluka zato treba da se zasniva na pravnoj i poreskoj analizi konkretnog modela, a ne na opštem pravilu da je jedan oblik uvek povoljniji.

Kako JP Law može da pomogne

JP Law pruža podršku domaćim i stranim osnivačima prilikom:

• izbora pravnog oblika koji odgovara poslovnom modelu
• registracije preduzetnika i osnivanja DOO
• izrade osnivačkog akta i uređivanja odnosa između članova
• definisanja ovlašćenja i odgovornosti direktora
• nastavka poslovanja preduzetnika u formi privrednog društva
• pravne koordinacije sa poreskim i računovodstvenim savetnicima

Pre registracije treba proveriti da li izabrana forma odgovara rizicima, vlasničkoj strukturi, načinu korišćenja dobiti i planiranom razvoju poslovanja.

Često postavljana pitanja

Da li je bolje otvoriti DOO ili preduzetničku radnju?

Preduzetnik je često praktičniji za jednostavniji posao sa jednim vlasnikom i ograničenim rizikom. DOO je obično pogodniji kada postoji više vlasnika, veće obaveze, zaposleni, investitori ili potreba za odvajanjem poslovne i lične imovine.

Da li preduzetnik odgovara ličnom imovinom?

Da. Preduzetnik za obaveze nastale u vezi sa obavljanjem delatnosti odgovara celokupnom svojom imovinom. Odgovornost ne prestaje automatski njegovim brisanjem iz registra.

Da li vlasnik DOO odgovara za dugove firme?

Po pravilu, član DOO ne odgovara ličnom imovinom za dugove društva. Izuzeci mogu postojati u slučaju zloupotrebe pravnog lica, ličnog jemstva ili drugog zakonskog osnova.

Da li preduzetnik može da ima zaposlene?

Može. Preduzetnik ima svojstvo poslodavca i može zaključivati ugovore o radu sa zaposlenima.

Da li je paušalac isto što i preduzetnik?

Paušalac je preduzetnik kojem se porez utvrđuje prema pravilima paušalnog oporezivanja. Paušalno oporezivanje je poreski režim, a ne poseban pravni oblik.

Kako vlasnik DOO može legalno da povlači novac?

Isplata mora imati odgovarajući pravni osnov, kao što su zarada, naknada direktoru, dividenda, povraćaj dokumentovanih troškova ili drugi zakonit i pravilno dokumentovan osnov.

Kada ima smisla preći sa preduzetnika na DOO?

Promenu treba razmotriti kada rastu vrednost ugovora i poslovni rizik, kada se uključuju partneri ili investitori, kada se značajnije zapošljava ili kada je potrebno jasnije odvojiti poslovnu i ličnu imovinu.

Da li strani državljanin može da osnuje DOO ili se registruje kao preduzetnik u Srbiji?

Strani državljanin može biti član DOO ili se registrovati kao preduzetnik pod zakonskim uslovima. Pored registracije, potrebno je proveriti pitanja boravka, prava na rad, poreskog statusa, stvarnog vlasništva i otvaranja poslovnog računa.