Autorsko pravo na internetu: šta firme treba da znaju

Marketing tim pronađe odgovarajuću fotografiju putem Google pretrage i objavi je na poslovnom profilu. Agencija izradi novi sajt, ali po završetku saradnje odbije da preda izvorni kod. Firma plati dizajn ambalaže i pretpostavi da ga može neograničeno menjati, registrovati kao znak razlikovanja i koristiti na svim tržištima.

U svakoj od ovih situacija problem nastaje iz iste pretpostavke: ako je sadržaj pronađen, plaćen ili izrađen za firmu, firma njime može slobodno raspolagati.

To često nije tačno.

Autorsko pravo na internetu primenjuje se i na sadržaj koji je javno dostupan, jednostavan za preuzimanje ili objavljen na društvenim mrežama. Plaćanje autora, fotografa, dizajnera ili agencije takođe ne mora automatski značiti da je kompanija stekla sva prava potrebna za planirani način korišćenja.

Zato bi poreklo sadržaja, obim licence i prava stečena od zaposlenih i spoljnih saradnika trebalo proveriti u okviru pravnog uređivanja intelektualne svojine kompanije, pre objavljivanja kampanje, pokretanja sajta ili izlaska proizvoda na tržište.

Šta je autorsko pravo i kada nastaje zaštita

Prema Zakonu o autorskom i srodnim pravima, autorsko delo je originalna duhovna tvorevina autora izražena u određenoj formi. Zaštita ne zavisi od toga da li je delo registrovano, objavljeno, komercijalno uspešno ili ocenjeno kao umetnički vredno.

Prema objašnjenju Zavoda za intelektualnu svojinu, autorsko pravo nastaje automatski, samim stvaranjem dela. Autor zbog toga, po pravilu, ne mora prethodno da sprovede postupak registracije kako bi stekao zaštitu.

U poslovanju autorskopravna zaštita može da obuhvati:

• tekstove na sajtu i blogu
• fotografije proizvoda i zaposlenih
• ilustracije i infografike
• grafički dizajn
• promotivne video-snimke
• muziku i zvučne zapise
• prezentacije i edukativne materijale
• računarske programe
• delove programskog koda
• baze podataka
• pojedine elemente dizajna sajta
• originalne materijale marketinške kampanje

Važno je razlikovati ideju od njenog konkretnog izraza. Opšta zamisao za kampanju, poslovni koncept ili tema teksta nisu isto što i originalna fotografija, napisani tekst, grafičko rešenje ili izrađeni program.

Firma zato ne može uvek sprečiti druge da koriste sličnu ideju, ali može imati osnov da reaguje kada je bez dozvole preuzet njen konkretan kreativni rezultat.

Da li firma sme da koristi fotografije i tekstove sa interneta

Činjenica da je sadržaj javno objavljen ne znači da je slobodan za poslovno korišćenje.

Fotografija pronađena putem Google pretrage i dalje se nalazi na sajtu njenog autora, medija, agencije ili drugog nosioca prava. Pretraživač omogućava pronalaženje sadržaja, ali kompaniji ne daje licencu da ga koristi.

Slično važi za tekstove, video-snimke, ilustracije, muziku i objave sa društvenih mreža. Mogućnost da se objava podeli unutar platforme ne mora obuhvatati pravo da se njen sadržaj preuzme i upotrebi:

• na sajtu kompanije
• u plaćenoj reklami
• na ambalaži proizvoda
• u štampanom katalogu
• u promotivnom videu
• u poslovnoj prezentaciji
• na prodajnom mestu

Pre korišćenja sadržaja firma treba da utvrdi ko je autor ili drugi nosilac prava i da li postoji dozvola koja pokriva baš planirani način upotrebe.

Zašto navođenje autora nije dovoljno

Navođenje autora i pribavljanje dozvole nisu ista stvar.

Firma može uredno potpisati fotografa i postaviti link ka njegovom sajtu, a da i dalje nema pravo da fotografiju koristi u reklami. Oznake poput „izvor: internet“ ili „preuzeto sa društvenih mreža“ takođe ne predstavljaju dozvolu.

Potrebno je razlikovati:

• pravo autora da bude priznat i naveden
• pravo firme da delo umnožava, objavljuje, prerađuje ili koristi u komercijalne svrhe

Čak i kada licenca zahteva potpisivanje autora, to je samo jedan od njenih uslova. Firma i dalje mora proveriti da li su dozvoljeni komercijalna upotreba, izmene, distribucija i oglašavanje.

Stock fotografije, royalty-free sadržaj i Creative Commons licence

Ni sadržaj sa stock platformi nije automatski dostupan bez ograničenja.

Kupovinom fotografije kompanija najčešće ne postaje vlasnik autorskog prava, već stiče licencu definisanu pravilima platforme i izabranim paketom. Ona može ograničiti broj primeraka, korišćenje na proizvodima namenjenim prodaji, distribuciju izvornog fajla ili upotrebu u logotipu.

Izraz „royalty-free“ obično ne znači da delo nema vlasnika niti da se može koristiti bez dozvole. Najčešće znači da nakon pribavljanja odgovarajuće licence nije potrebno plaćati novu naknadu za svako pojedinačno korišćenje koje je tom licencom obuhvaćeno.

Creative Commons licence takođe se razlikuju. Neke dozvoljavaju komercijalnu upotrebu i preradu, dok druge zabranjuju jedno ili oba. Zato nije dovoljno videti oznaku Creative Commons. Potrebno je proveriti tačnu vrstu licence i ispuniti njene uslove.

Ko ima autorska prava na sadržaj koji firma plati

Plaćanje fotografa, dizajnera, copywritera ili druge kreativne usluge ne znači automatski da je kompanija stekla sva autorska imovinska prava.

Kod dela izrađenog po narudžbini prava naručioca zavise od zakona i ugovora. Ako firma želi da delo menja, koristi u više kampanja, objavljuje na različitim tržištima ili ustupi povezanim društvima, ta ovlašćenja treba jasno ugovoriti.

Pisani ugovor trebalo bi da odredi:

• koje delo je predmet ugovora
• koja prava firma stiče
• da li su prava ustupljena isključivo ili neisključivo
• za koje načine korišćenja važe
• na kojoj teritoriji se delo može koristiti
• koliko dugo traje pravo korišćenja
• da li su dozvoljeni izmena i prilagođavanje
• da li se delo može koristiti u oglašavanju
• da li se prava mogu preneti klijentu ili povezanom društvu
• da li autor može isto ili slično rešenje ponuditi drugom licu

Neodređena rečenica da su „sva prava uključena u cenu“ može biti nedovoljna kada nije jasno šta ta prava obuhvataju.

Jedan sajt, više različitih pravnih problema

Zamislimo da kompanija angažuje agenciju da izradi novi korporativni sajt. Cena je plaćena, sajt je objavljen i projekat deluje završen.

Kada kompanija kasnije poželi da promeni agenciju, otkriva da nema pristup izvornom kodu. Deo fotografija preuzet je sa stock platforme na nalogu agencije, a licenca se ne može jednostavno preneti. Font ima posebna ograničenja, jedan dodatak zahteva godišnju pretplatu, dok je tekstove pisao freelancer sa kojim prenos prava nije uređen.

Kompanija je platila gotov proizvod, ali nije nužno dobila sva prava i tehničke resurse potrebne za njegovo nezavisno korišćenje i dalji razvoj.

Zato ugovor o izradi sajta ne bi trebalo da uređuje samo cenu i rok. Potrebno je odrediti i:

• prava na kodu i dizajnu
• predaju pristupnih podataka
• licence za fotografije, fontove i dodatke
• prava na tekstovima i drugim materijalima
• korišćenje komponenti trećih lica
• održavanje i dalje izmene
• postupanje nakon prestanka saradnje

Ovaj primer pokazuje zašto vlasništvo nad domenom ili plaćen račun ne rešavaju sva pitanja autorskog prava.

Autorska prava zaposlenih

Zaposleni ostaje autor dela koje je stvorio, ali zakon pod određenim uslovima daje poslodavcu prava na delu nastalom izvršavanjem radnih obaveza.

Kod većine takvih dela poslodavac, ako ugovorom o radu ili opštim aktom nije drugačije određeno, ima pravo da delo objavi i isključivo iskorišćava u okviru svoje delatnosti tokom zakonom određenog perioda. Poseban režim primenjuje se na računarske programe i baze podataka nastale u radnom odnosu.

Zbog toga nije dovoljno osloniti se na opštu pretpostavku da „sve što zaposleni napravi pripada firmi“. Potrebno je proveriti:

• da li je delo nastalo izvršavanjem radnih obaveza
• šta predviđa ugovor o radu
• šta uređuje opšti akt poslodavca
• koja je vrsta autorskog dela u pitanju
• na koji način poslodavac namerava da ga koristi
• da li će korišćenje biti potrebno i nakon prestanka radnog odnosa

Ugovori o radu, opisi poslova i drugi interni akti poslodavca posebno su važni kada zaposleni izrađuju tekstove, fotografije, video-materijale, dizajn, softver ili druge sadržaje koji imaju trajnu tržišnu vrednost.

Autorsko pravo na softver, sajtove i baze podataka

Digitalni proizvod obično nije jedno delo, već skup različitih elemenata i licenci. Zbog toga se zaštita softvera, koda i digitalnih proizvoda ne završava autorskim pravom, već obuhvata i ugovore, poslovne tajne, licence i uređivanje odnosa sa zaposlenima i spoljnim saradnicima.

Sajt ili softversko rešenje može uključivati:

• izvorni i izvršni kod
• grafički i UX dizajn
• tekstove
• fotografije i ilustracije
• bazu podataka
• fontove
• dodatke i teme
• open-source komponente
• softver drugih proizvođača

Firma može imati domen, hosting i administratorski nalog, a da ipak nema pravo da menja, prenese ili komercijalizuje određene delove rešenja.

Ugovor sa developerom ili IT agencijom treba da uredi prava na kodu, pravo daljeg razvoja, predaju tehničke dokumentacije i pristupa, kao i korišćenje komponenti trećih lica.

Kod open-source softvera naročito je važno proveriti konkretnu licencu. „Otvoren kod“ ne znači „bez pravila“. Pojedine licence postavljaju uslove u pogledu distribucije, navođenja autora ili dostupnosti izmenjenog koda.

Može li firma da koristi AI generisani sadržaj

Pravni status sadržaja nastalog uz pomoć veštačke inteligencije ne može se proceniti jednom opštom formulom.

Pre korišćenja AI generisanog teksta, fotografije, video-snimka ili programskog koda firma bi trebalo da proveri četiri stvari.

1. Uslove korišćenja alata

Potrebno je utvrditi šta pružalac usluge dozvoljava, posebno u pogledu komercijalne upotrebe i prava na rezultatima.

2. Poverljivost unetih podataka

U javne AI alate ne bi trebalo unositi poslovne tajne, lične podatke, kod klijenta ili druge poverljive informacije bez prethodne provere načina na koji se ti podaci obrađuju.

3. Moguća prava trećih lica

Rezultat može sadržati elemente koji podsećaju na postojeće tekstove, fotografije, likove, žigove ili programski kod. Pre komercijalnog korišćenja potreban je razuman nivo provere.

4. Ljudski kreativni doprinos

Treba dokumentovati ko je osmislio koncept, birao rezultate, uređivao ih i oblikovao konačnu verziju. Pravna procena može zavisiti od vrste i obima ljudskog doprinosa.

AI alat zato ne treba posmatrati kao automatsku potvrdu da je rezultat originalan, zaštićen ili bezbedan za komercijalnu upotrebu.

Najčešće greške koje firme prave

Preuzimanje fotografija sa Google pretrage

Google pronalazi fotografije, ali ne daje dozvolu za njihovu upotrebu.

Kopiranje tekstova sa drugih sajtova

Izmena nekoliko reči ili rasporeda pasusa ne uklanja nužno problem ako je preuzet originalni izraz drugog autora.

Korišćenje muzike u promotivnom videu

Pretplata namenjena privatnom slušanju muzike obično ne obuhvata njeno korišćenje u reklamama i poslovnim video-snimcima.

Pretpostavka da plaćanje donosi sva prava

Plaćeni račun dokazuje izvršenu uslugu, ali ne mora dokazivati prenos prava potrebnih za svaki budući način korišćenja.

Neprecizni ugovori sa agencijama

Potrebno je urediti i prava na sadržaju koji su izradili zaposleni i podizvođači agencije.

Korišćenje stock sadržaja izvan licence

Fotografija dozvoljena za sajt ne mora biti dozvoljena za proizvode koji se prodaju.

Preuzimanje objava korisnika i influensera

Činjenica da je firma označena u objavi ne znači da sadržaj sme da koristi u plaćenoj reklami.

Nečuvanje dokumentacije

Dozvole, račune, ugovore, licence i relevantnu elektronsku prepisku treba sačuvati kako bi pravo korišćenja moglo da se dokaže.

Šta se može dogoditi ako firma povredi autorsko pravo

Povreda može postojati kada firma bez odgovarajuće dozvole koristi delo na način koji je rezervisan za autora ili drugog nosioca prava.

U zavisnosti od okolnosti, nosilac prava može zahtevati:

• prestanak i zabranu daljeg korišćenja
• uklanjanje spornog sadržaja
• utvrđivanje povrede
• naknadu štete
• uklanjanje ili uništenje određenih predmeta
• objavljivanje presude kada su ispunjeni zakonski uslovi
• podatke o licima uključenim u povredu
• određivanje privremene mere

Poslovne posledice mogu biti šire od samog spora. Kampanja može biti zaustavljena, oglasi uklonjeni, nalog ograničen, a već odštampani materijal ili ambalaža povučeni iz upotrebe.

Kako firma može da zaštiti sopstveni sadržaj

Kompanija treba da bude sposobna da dokaže ne samo da je sadržaj platila već i da ima prava potrebna za njegovo korišćenje i zaštitu.

Korisne mere uključuju:

• precizne ugovore sa zaposlenima, autorima i agencijama
• čuvanje originalnih i radnih fajlova
• evidenciju autora i datuma nastanka dela
• čuvanje računa, licenci i saglasnosti
• uređene uslove korišćenja sajta
• interne procedure za nabavku i objavljivanje sadržaja
• praćenje neovlašćenog korišćenja
• pravovremeno čuvanje dokaza o povredi
• obraćanje korisniku sadržaja ili odgovarajućoj platformi
• procenu potrebe za sudskom zaštitom

Oznaka © može upozoriti da kompanija polaže prava na sadržaj, ali ona sama ne stvara autorsko pravo niti zamenjuje ugovor i dokaze o poreklu dela.

Deponovanje primerka dela kod Zavoda za intelektualnu svojinu nije uslov za nastanak autorskog prava. Ono može imati dokazni značaj, ali ne predstavlja konačnu potvrdu autorstva niti zamenu za kvalitetnu ugovornu dokumentaciju.

Kontrolna lista pre objavljivanja sadržaja

Pre objavljivanja firma bi trebalo da proveri:

• Ko je autor sadržaja?
• Odakle sadržaj potiče?
• Da li postoji pisana dozvola ili licenca?
• Da li je dozvoljena komercijalna upotreba?
• Da li su dozvoljene izmene?
• Da li licenca obuhvata oglašavanje?
• Postoje li vremenska ili teritorijalna ograničenja?
• Da li je potrebno navesti autora?
• Može li firma dokazati kako je stekla prava?
• Da li sadržaj uključuje prava drugih lica?
• Da li su prava uređena ugovorom sa zaposlenim, freelancerom ili agencijom?
• Da li su provereni uslovi platforme, stock servisa ili AI alata?

Ova provera je posebno važna pre objavljivanja većih kampanja, štampanja ambalaže, izlaska softvera na tržište ili korišćenja sadržaja u više država.

Kada je firmi potrebna pravna pomoć

Pravna provera je naročito značajna kada firma:

• pokreće novi sajt ili digitalnu platformu
• naručuje razvoj softvera
• angažuje marketinšku ili kreativnu agenciju
• ulaže veći budžet u reklamnu kampanju
• kupuje ili prodaje digitalni proizvod
• zaključuje ugovor sa autorom, developerom ili influenserom
• planira korišćenje sadržaja na stranim tržištima
• dobije zahtev zbog navodne povrede prava
• otkrije da druga firma koristi njen sadržaj

Preventivno uređivanje prava obično je jednostavnije od rešavanja problema nakon što je kampanja objavljena, sajt pušten u rad ili proizvod distribuiran.

JP Law pruža pravnu podršku pri proveri i izradi ugovora, uređivanju prenosa i ustupanja autorskih imovinskih prava, proceni licenci i zaštiti kompanija u slučajevima neovlašćenog korišćenja sadržaja.

Autorsko pravo na internetu zahteva proveru, a ne pretpostavke

Najveći rizik ne nastaje zato što firme namerno žele da povrede tuđa prava, već zato što pretpostavljaju da je sadržaj slobodan čim je dostupan, plaćen ili izrađen po njihovom nalogu.

Autorsko pravo na internetu ne zavisi od toga koliko je lako preuzeti fotografiju, kopirati tekst ili preneti programski kod. Važno je ko je autor ili drugi nosilac prava, koja je dozvola pribavljena i da li njen obim odgovara stvarnim poslovnim potrebama kompanije.

Jasni ugovori, proverene licence, sačuvana dokumentacija i jednostavna interna procedura mogu sprečiti da jedna fotografija, pesma ili neprecizna ugovorna odredba prerastu u skup poslovni spor.

Česta pitanja o autorskom pravu na internetu

Da li smem da koristim fotografiju koju sam pronašao na Googleu?

Činjenica da se fotografija pojavljuje u rezultatima pretrage nije dovoljan osnov za njeno korišćenje. Potrebno je pronaći njen izvor i proveriti ko je nosilac prava i pod kojim uslovima se fotografija može koristiti.

Da li je dovoljno da navedem autora i izvor?

Nije. Navođenje autora ne zamenjuje dozvolu za korišćenje dela. Firma mora imati pravni osnov za konkretan način upotrebe.

Da li firma stiče autorska prava kada plati dizajnera ili fotografa?

Ne nužno. Plaćanjem se izmiruje ugovorena naknada, ali obim stečenih prava zavisi od zakona i sadržine ugovora.

Ko ima prava na sadržaj koji napravi zaposleni?

Zaposleni ostaje autor, dok prava poslodavca zavise od toga da li je delo nastalo izvršavanjem radnih obaveza, vrste dela i odredaba ugovora o radu ili opšteg akta. Poseban režim primenjuje se na računarske programe i baze podataka.

Da li je sadržaj sa društvenih mreža slobodan za korišćenje?

Nije. Objava na društvenoj mreži ne znači da se autor odrekao prava niti da je dao saglasnost za korišćenje u reklamama i drugim komercijalnim materijalima.

Da li firma može da koristi AI generisane fotografije i tekstove?

Može ih koristiti nakon provere uslova konkretnog alata, mogućih prava trećih lica, poverljivosti unetih podataka i uloge čoveka u stvaranju konačnog sadržaja.

Šta firma treba da uradi kada neko bez dozvole koristi njen sadržaj?

Najpre treba sačuvati dokaze o sadržaju i načinu korišćenja, proveriti prava firme, a zatim proceniti slanje zahteva za prestanak korišćenja, obraćanje platformi ili pokretanje odgovarajućeg postupka.

Koliko dugo traje zaštita autorskog prava?

Prema opštem pravilu, autorska imovinska prava traju za života autora i 70 godina nakon njegove smrti. Za pojedine vrste dela i posebne situacije zakon propisuje drugačija pravila.

Napomena: Tekst je informativnog karaktera i ne predstavlja pravni savet za konkretan slučaj. Pravna procena zavisi od vrste sadržaja, ugovornog odnosa, načina korišćenja i drugih relevantnih okolnosti.