NDA ugovor u poslovanju: kada je potreban i šta zaista štiti

Da li potpisan NDA ugovor znači da su vaša poslovna ideja, baza klijenata, finansijski podaci i svi dokumenti koje ste poslali drugoj strani automatski pravno zaštićeni?

Ne nužno.

Ugovor o poverljivosti može biti važan mehanizam zaštite poslovnih interesa, ali njegov naziv sam po sebi ne pruža sigurnost. Kada dođe do spora, može se pokazati da ugovor ne određuje dovoljno jasno šta je poverljivo, u koju svrhu informacije smeju da se koriste, ko može da im pristupi i kako se dokazuje da je obaveza prekršena.

Poseban problem predstavljaju univerzalni obrasci koji se koriste bez prilagođavanja konkretnom odnosu. Takav dokument može izgledati strogo, a da u praksi ne odgovara informacijama koje se zaista razmenjuju niti rizicima zbog kojih je zaključen.

Pravna zaštita zato ne zavisi samo od potpisa. Zavisi od sadržine ugovora, prirode informacije, načina na koji je ona saopštena i mera koje je njen imalac preduzeo da bi sačuvao njenu tajnost.

Šta je NDA ugovor

Skraćenica NDA potiče od engleskog izraza Non-Disclosure Agreement. U domaćoj poslovnoj praksi najčešće se koriste nazivi ugovor o poverljivosti, ugovor o neotkrivanju poverljivih informacija ili ugovor o čuvanju poslovne tajne.

NDA može biti zaključen kao samostalan ugovor, ali se obaveza poverljivosti može urediti i kao klauzula u:

• ugovoru o poslovnoj saradnji
• ugovoru o radu
• konsultantskom ugovoru
• ugovoru o distribuciji
• ugovoru o razvoju softvera
• ugovoru o investiranju
• ugovoru o licenci
• ugovoru o kupoprodaji udela
• predugovoru ili drugom dokumentu kojim se uređuju poslovni pregovori

Ugovor može biti jednostran, kada samo jedna strana otkriva poverljive informacije, ili uzajaman, kada obe strane razmenjuju podatke koje žele da zaštite.

U pravu Republike Srbije ne postoji obavezni univerzalni obrazac NDA ugovora. Ugovorne strane, u granicama prinudnih propisa, javnog poretka i dobrih običaja, uređuju sadržinu svojih prava i obaveza prema konkretnom poslovnom odnosu.

Zbog toga je sadržina dokumenta važnija od njegovog naslova. Dokument može nositi oznaku „NDA“, a ipak ne pružati odgovarajuću zaštitu. Nasuprot tome, precizna klauzula o poverljivosti u širem poslovnom ugovoru može biti dovoljna ako pravilno uređuje relevantne rizike.

Kada je NDA ugovor zaista potreban

NDA ugovor nije neophodan u svakoj poslovnoj komunikaciji. Njegovo rutinsko potpisivanje sa svakim klijentom, zaposlenim ili dobavljačem može stvoriti dodatnu administraciju bez stvarne koristi.

Ugovor o poverljivosti ima smisla kada jedna strana drugoj mora da otkrije informacije čije bi neovlašćeno korišćenje ili objavljivanje moglo da joj prouzrokuje štetu ili oduzme poslovnu prednost.

Pregovori sa potencijalnim investitorima

Kompanija ili startap koji traži investiciju može investitoru otkriti podatke o prihodima, troškovima, strategiji razvoja, korisnicima, tehnologiji ili budućim proizvodima.

Rizik nije ograničen na javno objavljivanje. Informacije mogu biti iskorišćene za procenu drugog projekta, kontaktiranje poslovnih partnera ili razvoj konkurentskog rešenja.

Ipak, investitori često ne žele da potpišu NDA u najranijoj fazi razgovora. To samo po sebi ne mora ukazivati na lošu nameru. Profesionalni investitori analiziraju veliki broj sličnih projekata i mogu izbegavati nejasne ili preširoke obaveze prema svakom osnivaču koji im predstavi ideju.

Rizik se tada može smanjiti postepenim otkrivanjem informacija. U početnoj fazi mogu se predstaviti tržište, problem koji proizvod rešava i osnovni poslovni model, dok se tehnički detalji, osetljivi finansijski podaci i ključni ugovori dostavljaju tek kada pregovori postanu ozbiljniji.

Prodaja firme ili poslovnog udela

Tokom pravne, finansijske i poreske analize potencijalni kupac može dobiti pristup ugovorima, bilansima, sporovima, podacima o zaposlenima, klijentima i dobavljačima.

Ako se transakcija ne realizuje, zainteresovani kupac može ostati u posedu informacija koje imaju veliku poslovnu vrednost. Zbog toga bi obavezu poverljivosti trebalo urediti pre otvaranja data room sistema i pre dostavljanja najosetljivije dokumentacije. Pre dostavljanja dokumentacije kupcu potrebno je urediti poverljivost, ali i razumeti šta obuhvata due diligence u Srbiji i koje informacije će potencijalni kupac proveravati.

Zaposleni i spoljni saradnici

Zaposleni, programeri, dizajneri, konsultanti, računovođe, marketinške agencije i drugi saradnici često imaju neposredan pristup internim podacima.

Obaveza poverljivosti može biti deo osnovnog ugovora. Poseban NDA ugovor ima smisla kada su obim ili značaj informacija takvi da je potrebno detaljnije urediti pristup, način korišćenja, čuvanje dokumentacije i obaveze nakon prestanka saradnje.

Razvoj softvera i tehnoloških proizvoda

Prilikom angažovanja spoljne IT kompanije naručilac može otkriti poslovnu logiku proizvoda, tehničku dokumentaciju, arhitekturu sistema, korisničke podatke i plan razvoja.

U ovom odnosu NDA nije dovoljan sam za sebe. Potrebno je posebno urediti ko ima prava na izvornom kodu, dokumentaciji, dizajnu i drugim rezultatima rada. NDA uređuje poverljivost, ali se vlasništvo i prava na rezultatima razvoja moraju posebno urediti, naročito kada je u pitanju zaštita softvera, koda i digitalnih proizvoda.

Obaveza čuvanja tajnosti i prenos prava intelektualne svojine predstavljaju različita pravna pitanja.

Saradnja sa dobavljačima, distributerima i agencijama

Dobavljač, distributer ili agencija može dobiti pristup cenama, maržama, prodajnim planovima, teritorijama prodaje, kontaktima kupaca, rezultatima kampanja i drugim komercijalnim podacima.

Usmeno očekivanje da će poslovni partner postupati diskretno teško je dokazivati. Pisani ugovor omogućava da se unapred odrede dozvoljena svrha korišćenja informacija, krug ovlašćenih lica i posledice povrede.

Šta NDA ugovor može da štiti

Predmet ugovorne zaštite mogu biti različite poslovne, finansijske, tehničke i organizacione informacije, kao što su:

• poslovni planovi
• finansijski podaci i projekcije
• nabavne i prodajne cene
• rabati i marže
• liste klijenata
• podaci o dobavljačima
• tehnička dokumentacija
• izvorni kod
• algoritmi
• proizvodni procesi
• formule i recepture
• marketinške strategije
• planovi novih proizvoda
• interna istraživanja
• procedure rada
• pregovaračke pozicije
• komercijalni uslovi
• poslovni modeli
• specifičan know-how

Međutim, nije dovoljno da ugovor jednostavno proglasi poverljivim „sve što jedna strana sazna“.

Takva definicija može biti preširoka i teško primenljiva. U slučaju spora neće uvek biti jasno da li je određena informacija zaista saopštena, kada je saopštena, da li je primalac već posedovao tu informaciju i da li je mogao razumno da zna da se ona smatra poverljivom.

Dobar NDA ugovor zato određuje kategorije zaštićenih informacija, način njihovog saopštavanja i okolnosti u kojima se smatraju poverljivim.

Primer preširoke i preciznije definicije

Formulacija prema kojoj su poverljive „sve informacije o poslovanju bilo koje ugovorne strane“ ostavlja previše prostora za različita tumačenja.

Preciznije bi bilo odrediti da se poverljivim smatraju, na primer, neobjavljeni finansijski podaci, individualno ugovoreni cenovni uslovi, tehnička dokumentacija, izvorni kod, podaci o klijentima i planovi razvoja proizvoda koji su drugoj strani dostavljeni radi procene ili realizacije tačno određenog projekta.

Ne postoji jedna formulacija koja odgovara svakom poslu. Definicija mora pratiti informacije koje će se u konkretnom odnosu zaista razmenjivati.

NDA ugovor i zaštita poslovne tajne

NDA ugovor i poslovna tajna nisu isto.

Prema Zakonu o zaštiti poslovne tajne, pravna zaštita odnosi se na informacije koje su tajne, imaju komercijalnu vrednost zato što su tajne i u pogledu kojih su preduzete razumne mere radi očuvanja njihove tajnosti.

Potpisivanje NDA ugovora može predstavljati jednu od takvih mera. Ono, međutim, ne može samo po sebi pretvoriti opštepoznatu, javno dostupnu ili poslovno beznačajnu informaciju u poslovnu tajnu.

Na primer, firma može u ugovoru označiti javno objavljeni cenovnik kao poverljiv. Sama oznaka neće promeniti činjenicu da je taj dokument dostupan javnosti.

Sa druge strane, interni model formiranja cena, struktura popusta za pojedine kupce i plan budućih promena cena mogu predstavljati poverljive poslovne informacije.

Zaštita poslovne tajne nije ograničena samo na situacije u kojima postoji NDA. Nezakonito pribavljanje, korišćenje ili otkrivanje poslovne tajne može postojati i van ugovornog odnosa. NDA je jedan od pravnih i organizacionih mehanizama zaštite, ali nije njen jedini osnov.

Šta NDA ugovor ne štiti automatski

Dobro sastavljen ugovor obično izuzima informacije koje:

• su već javno dostupne
• su primaocu bile poznate pre njihovog otkrivanja
• su zakonito dobijene od trećeg lica
• primalac razvije samostalno, bez korišćenja poverljivih podataka
• postanu javne bez povrede ugovora
• moraju biti otkrivene na osnovu zakona ili odluke nadležnog organa

NDA ugovor ne štiti automatski ni poslovnu ideju kao takvu.

Ideja za aplikaciju, uslugu, proizvod ili marketinšku kampanju nije samim tim predmet isključivog prava. Ugovor može zabraniti drugoj strani da konkretne, dovoljno određene i poverljivo saopštene elemente koristi izvan dogovorene svrhe, ali ne stvara automatski patent, autorsko pravo, žig ili vlasništvo nad apstraktnom idejom.

Potrebno je razlikovati nekoliko mehanizama.

Obaveza poverljivosti znači da se informacija ne sme neovlašćeno otkriti.

Zabrana korišćenja znači da primalac ne sme da upotrebi informaciju za sopstvene ili tuđe ciljeve izvan ugovorene svrhe.

Prenos prava intelektualne svojine uređuje ko ima prava na kodu, dizajnu, fotografijama, tekstovima, tehničkim rešenjima ili drugim rezultatima rada.

Zabrana konkurencije ograničava obavljanje određenih konkurentskih poslova pod zakonskim i ugovorenim uslovima.

Zabrana vrbovanja predstavlja posebnu ugovornu obavezu kojom se može urediti aktivno preuzimanje zaposlenih, saradnika ili klijenata.

Jedna široka klauzula označena kao NDA ne može pouzdano zameniti sve ove odredbe.

Najvažnije odredbe dobrog NDA ugovora

Zaštitna vrednost NDA ugovora najviše zavisi od preciznosti njegovih ključnih odredaba.

• Definicija poverljivih informacija

Ugovor treba da odredi šta se smatra poverljivom informacijom.

Definicija može obuhvatiti podatke saopštene:

• u pisanom obliku
• elektronskim putem
• usmeno
• vizuelnim putem
• uvidom u dokumentaciju
• pristupom informacionom sistemu ili poslovnim prostorijama

Kod usmeno saopštenih informacija može se predvideti da ih strana koja ih otkriva u određenom roku potvrdi u pisanom obliku.

To ne znači da se svaka informacija mora pojedinačno navesti. Kategorije ipak moraju biti dovoljno jasne da primalac može razumeti šta je dužan da štiti.

• Dozvoljena svrha korišćenja

Nije dovoljno napisati da primalac ne sme da objavi podatke. Potrebno je jasno odrediti zašto ih je dobio i u koju svrhu sme da ih koristi.

Ako je kompanija dobila tehničku dokumentaciju radi procene mogućnosti zajedničkog projekta, ne bi smela da je koristi za razvoj sopstvenog konkurentskog proizvoda, čak ni kada dokumentaciju nije prosledila trećim licima.

Neovlašćeno korišćenje može biti jednako štetno kao neovlašćeno otkrivanje.

• Krug lica koja mogu dobiti pristup

U poslovanju se informacije retko zadržavaju samo kod osobe koja je potpisala ugovor. Njima mogu pristupati zaposleni, članovi uprave, advokati, računovođe, poreski savetnici, konsultanti i podizvođači.

NDA ugovor zato treba da odredi:

• kojim licima informacije mogu biti dostupne
• pod kojim uslovima
• da li ta lica moraju imati odgovarajuću obavezu poverljivosti
• ko odgovara za njihovo postupanje

Uobičajeno je da pristup dobiju samo lica kojima su informacije zaista potrebne radi realizacije konkretnog posla, odnosno prema principu need to know.

• Mere zaštite i standard pažnje

Nije dovoljno samo zabraniti otkrivanje. Treba urediti i način na koji primalac mora da čuva podatke.

Moguće mere uključuju:

• ograničavanje pristupa dokumentaciji
• zaštitu korisničkih naloga i lozinki
• zabranu slanja podataka na privatne adrese elektronske pošte
• čuvanje podataka u kontrolisanom sistemu
• evidenciju pristupa
• zabranu neovlašćenog kopiranja
• obavezu prijave bezbednosnog incidenta
• pravovremeno ukidanje pristupa bivšim zaposlenima i saradnicima

Ugovor može zahtevati da primalac poverljive informacije čuva najmanje sa pažnjom kojom štiti sopstvene podatke iste važnosti, ali ne ispod standarda koji se razumno očekuje u odgovarajućoj vrsti poslovnog odnosa.

• Izuzeci od obaveze poverljivosti

Standardni izuzeci ne slabe ugovor. Oni njegove granice čine jasnijim i primenljivijim.

Ugovor treba da uredi situaciju u kojoj sud, javno tužilaštvo, regulator ili drugi nadležni organ zahteva dostavljanje podataka.

Može se predvideti da primalac, kada je to zakonom dopušteno, prethodno obavesti stranu koja je informaciju dostavila i otkrije samo onaj obim podataka koji je neophodan radi ispunjenja pravne obaveze.

• Trajanje obaveze poverljivosti

Ne postoji jedan rok koji odgovara svakoj informaciji.

Komercijalni plan za narednu godinu može izgubiti značaj istekom tog perioda. Proizvodna formula, izvorni kod ili specifičan know-how mogu imati vrednost znatno duže.

Zbog toga treba razlikovati:

• trajanje poslovne saradnje
• period u kojem se informacije razmenjuju
• trajanje obaveze čuvanja poverljivosti nakon prestanka odnosa

Kod informacija koje predstavljaju poslovnu tajnu moguće je vezati trajanje obaveze za period tokom kojeg informacija zadržava zakonska i faktička obeležja tajnosti. Za druge kategorije poverljivih podataka može se ugovoriti razuman vremenski rok koji odgovara njihovoj prirodi i očekivanom poslovnom značaju.

Trajna obaveza ne treba da se ugovara mehanički za sve podatke, bez razlike između prolaznih komercijalnih informacija i dugoročnog know-how-a.

• Vraćanje i uništavanje podataka

Po završetku pregovora ili saradnje trebalo bi jasno odrediti da li primalac mora da:

• vrati fizičku dokumentaciju
• izbriše elektronske kopije
• uništi radne beleške
• ukloni podatke sa uređaja
• ukine pristup sistemima
• potvrdi da je brisanje ili uništavanje izvršeno

Potrebno je uzeti u obzir rezervne kopije, zakonske obaveze čuvanja dokumentacije i podatke koji se zbog tehničkih karakteristika sistema ne mogu odmah ukloniti iz automatskih sigurnosnih kopija.

• Odgovornost za povredu ugovora

Ugovor može predvideti pravo da se zahteva:

• prestanak povrede
• vraćanje ili uništavanje dokumentacije
• naknada štete
• plaćanje ugovorne kazne
• primena drugih ugovorenih i zakonskih sredstava zaštite

Prema pravilima Zakona o obligacionim odnosima, ugovorna kazna može se predvideti za povredu nenovčane obaveze, dok sud pod zakonskim uslovima može smanjiti njen nesrazmerno visok iznos. Njena klauzula mora jasno odrediti za koju povredu se kazna plaća i kako se obračunava.

Previsoko ugovoreni iznos ne znači da će nužno biti naplaćen u celosti, jer sud pod zakonskim uslovima može smanjiti nesrazmerno visoku ugovornu kaznu.

Takođe treba urediti odnos ugovorne kazne i naknade štete, naročito kada je stvarna šteta viša od ugovorenog iznosa.

U praksi poseban problem predstavlja dokazivanje štete. Ako je poslovna strategija prosleđena konkurentu, nije uvek jednostavno utvrditi koliki je gubitak nastao upravo zbog tog postupka.

Zbog toga ugovor i poslovne procedure treba da omoguće dokazivanje:

• koja je informacija predata
• kada je predata
• kome je pristup bio dozvoljen
• u koju svrhu je data
• koje su obaveze bile preuzete
• Merodavno pravo i nadležnost

Kod međunarodnih poslovnih odnosa važno je odrediti koje se pravo primenjuje i koji sud ili arbitraža će rešavati eventualni spor.

Strani obrazac ne treba automatski prihvatiti samo zato što ga je dostavio investitor, dobavljač ili poslovni partner. Takav ugovor može sadržati institute, pravne lekove i formulacije koji nisu prilagođeni domaćem pravnom sistemu ili interesima domaće ugovorne strane.

Kada je NDA ugovor potreban zaposlenima i saradnicima

Obavezu zaposlenog da čuva stvarne poslovne tajne treba razlikovati od pokušaja da mu se zabrani korišćenje opšteg znanja, iskustva i profesionalnih veština nakon prestanka radnog odnosa.

Poslodavac može zaštititi:

• interne cenovnike
• baze klijenata
• poslovne i razvojne planove
• izvorni kod
• tehničku dokumentaciju
• interne procedure
• podatke o dobavljačima
• druge konkretne poverljive informacije

NDA ugovor ne bi trebalo koristiti tako da zaposlenom praktično onemogući da nastavi da radi u svojoj profesiji.

Posebno treba razlikovati poverljivost od zabrane konkurencije. Zabrana konkurencije nakon prestanka radnog odnosa može se ugovoriti samo pod zakonskim uslovima, najduže na dve godine, uz obavezu poslodavca da zaposlenom isplati ugovorenu novčanu naknadu.

Obaveza čuvanja poverljivosti ima drugačiju funkciju. Ona zaposlenom ne zabranjuje da radi kod drugog poslodavca, već da neovlašćeno otkrije ili koristi konkretne zaštićene informacije.

Takva obaveza može postojati i nakon prestanka radnog odnosa dok konkretna informacija opravdano zadržava poverljiv karakter. Ne može se, međutim, proširiti na opšte stručno znanje, radno iskustvo i veštine koje je zaposleni stekao tokom profesionalnog razvoja.

Univerzalni NDA za sve zaposlene zato nije najbolje rešenje. Osoba koja nema pristup osetljivim podacima ne mora preuzeti iste obaveze kao direktor, programer ili rukovodilac prodaje.

NDA ugovor i podaci o ličnosti

Određena informacija može istovremeno biti poverljiv poslovni podatak i podatak o ličnosti.

Baza klijenata, na primer, može sadržati imena, brojeve telefona, adrese elektronske pošte, istoriju kupovine i druge podatke koji se odnose na određena ili odrediva fizička lica.

NDA ugovor tada nije dovoljan.

Obrada i razmena podataka moraju imati odgovarajući pravni osnov i biti usklađene sa pravilima zaštite podataka o ličnosti. Dve firme ne mogu zasnovati zakonitost razmene ličnih podataka samo na činjenici da su zaključile ugovor o poverljivosti.

Najčešće greške pri sastavljanju NDA ugovora

• Sve informacije se proglašavaju poverljivim

Preširoka definicija otežava primenu i dokazivanje. Poverljivost treba vezati za određene kategorije podataka, okolnosti njihovog otkrivanja ili razumno očekivanje tajnosti.

• Zabranjeno je samo otkrivanje, ali ne i korišćenje

Ugovor može zabraniti objavljivanje, a da ne kaže da se podatak ne sme koristiti za sopstveni projekat. Time ostaje ozbiljna pravna praznina.

• Nije određena svrha dostavljanja

Bez jasno određene svrhe teško je utvrditi kada je dozvoljena upotreba prešla u zloupotrebu.

• Ugovor se potpisuje prekasno

Informacije su već poslate, prezentacija je održana ili je pristup sistemu već omogućen.

Naknadno zaključeni NDA može obuhvatiti i ranije dostavljene podatke samo ako se to dovoljno jasno ugovori i ako se može dokazati koje su informacije prethodno otkrivene.

• Strani obrazac se koristi bez prilagođavanja

Merodavno pravo, nadležnost, ugovorna kazna i pravni lekovi mogu biti neprilagođeni domaćem pravu i konkretnom poslu.

• Ugovorna kazna je nerealna ili nejasna

Izuzetno visok iznos može delovati odvraćajuće, ali ne znači da će biti automatski naplaćen.

Problem postoji i kada nije jasno da li se kazna plaća za svaku pojedinačnu povredu, za svaku otkrivenu informaciju, za svaki dan trajanja povrede ili samo jednom.

• NDA se meša sa prenosom autorskih prava

Činjenica da je programer dužan da čuva kod kao poverljiv ne znači automatski da je naručilac stekao sva imovinska prava na tom kodu.

Prenos ili ustupanje prava mora biti posebno i dovoljno precizno uređeno.

• Obaveza nije preneta na zaposlene i podizvođače

Ugovorna strana dobije pravo da angažuje podizvođače, ali ugovor ne uređuje da li i oni moraju čuvati informacije niti ko odgovara za njihovu povredu.

• Firma ne sprovodi stvarne mere zaštite

Dokumenti se šalju bez kontrole, svi zaposleni imaju pristup, podaci nisu razvrstani, a nalozi bivših saradnika ostaju aktivni.

U takvoj situaciji NDA ostaje usamljen dokument koji nije podržan stvarnom poslovnom praksom.

Šta učiniti kada je NDA ugovor prekršen

Najpre je potrebno utvrditi šta se dogodilo i zaštititi raspoložive dokaze.

Važni koraci mogu obuhvatiti:

• identifikovanje otkrivene ili korišćene informacije
• utvrđivanje ko joj je imao pristup
• čuvanje elektronske komunikacije
• očuvanje evidencije pristupa i preuzimanja
• obezbeđivanje kopija spornih dokumenata ili objava
• slanje formalnog zahteva za prestanak povrede
• zahtev za vraćanje ili uništavanje dokumentacije
• ukidanje pristupa sistemima
• pozivanje na ugovornu kaznu, ako je pravilno ugovorena
• zahtev za naknadu štete
• korišćenje mehanizama zaštite poslovne tajne
• pokretanje odgovarajućeg sudskog ili drugog postupka

Kod ovih sporova često nije najteže dokazati da ugovor postoji. Teže je dokazati da je konkretna informacija bila zaštićena, da ju je druga strana dobila upravo u okviru tog odnosa i da ju je neovlašćeno koristila ili otkrila.

Brzina reagovanja može biti važna, naročito kada postoji opasnost da će informacije biti dalje distribuirane, objavljene ili upotrebljene na tržištu.

Da li je NDA ugovor dovoljan za zaštitu poslovne tajne

Nije.

NDA treba da bude deo šireg sistema upravljanja poverljivim informacijama.

Takav sistem može obuhvatiti:

• ograničavanje pristupa prema radnom mestu i odgovornostima
• označavanje poverljive dokumentacije
• interne politike i procedure
• tehničku kontrolu pristupa
• evidenciju preuzimanja i slanja dokumenata
• obuku zaposlenih
• kontrolu eksternih saradnika
• uređene ugovore o radu i poslovnoj saradnji
• zaštitu prava intelektualne svojine
• procedure za prestanak zaposlenja ili saradnje
• vraćanje opreme i ukidanje korisničkih naloga
• plan reagovanja u slučaju bezbednosnog incidenta

NDA nije zamena za stvarno upravljanje poverljivim informacijama. Firma koja svoje poverljive podatke ne prepoznaje, ne razvrstava i ne čuva teško će ih zaštititi samo jednim ugovorom.

Kontrolna lista pre potpisivanja NDA ugovora

Pre potpisivanja proverite:

Da li su poverljive informacije dovoljno jasno definisane?

Da li je određena dozvoljena svrha korišćenja?

Da li ugovor zabranjuje i otkrivanje i neovlašćeno korišćenje?

Da li su uređeni razumni izuzeci?

Da li je jasno ko sme da pristupi podacima?

Da li primalac odgovara za zaposlene i podizvođače?

Da li je trajanje obaveze primereno prirodi informacija?

Da li su uređeni vraćanje, brisanje i uništavanje podataka?

Da li su posledice povrede zakonite i realno primenljive?

Da li je ugovor usklađen sa osnovnim poslovnim ugovorom?

Da li je potrebno posebno urediti prava intelektualne svojine?

Da li se razmenjuju podaci o ličnosti?

Da li firma zaista primenjuje mere zaštite?

Da li su merodavno pravo i nadležnost jasno određeni?

Da li je ugovor potpisan pre otkrivanja osetljivih informacija?

Česta pitanja

Da li NDA ugovor mora biti overen kod javnog beležnika?

Za zaključenje uobičajenog NDA ugovora nije propisana javnobeležnička overa.

Pisani oblik je ipak veoma važan radi dokazivanja identiteta ugovornih strana, sadržine preuzetih obaveza, datuma zaključenja i obima zaštite.

Može li NDA ugovor da se zaključi sa zaposlenim?

Može.

Obaveza poverljivosti može biti uređena ugovorom o radu, aneksom, posebnim NDA ugovorom ili odgovarajućim internim aktom sa kojim je zaposleni pravilno upoznat.

Odredbe moraju biti dovoljno precizne i ne treba ih koristiti kao prikrivenu, neograničenu zabranu konkurencije.

Koliko dugo može da traje obaveza poverljivosti?

Trajanje zavisi od prirode informacije.

Za određene komercijalne podatke nekoliko godina može biti dovoljno, dok specifičan know-how može zahtevati zaštitu sve dok zadržava karakter tajne i poslovnu vrednost zasnovanu na toj tajnosti.

Da li NDA ugovor štiti poslovnu ideju?

Može zaštititi konkretne, dovoljno određene i poverljivo saopštene elemente ideje od neovlašćenog otkrivanja ili korišćenja.

Ne stvara automatski isključivo pravo na apstraktnu ideju i ne zamenjuje patentnu, autorskopravnu, žigovnu ili drugu odgovarajuću zaštitu.

Da li se može ugovoriti novčana kazna za povredu NDA ugovora?

Može se ugovoriti ugovorna kazna za povredu nenovčane obaveze čuvanja poverljivosti.

Klauzula treba jasno da odredi koje ponašanje predstavlja povredu i kada nastaje obaveza plaćanja. Nesrazmerno visok iznos može biti predmet sudskog smanjenja, a odnos ugovorne kazne i naknade štete treba posebno urediti.

Da li NDA važi ako dokument nije označen kao poverljiv?

Može važiti ako iz ugovorne definicije i okolnosti jasno proizlazi da je informacija poverljiva.

Ipak, označavanje dokumenata, kontrolisani način dostavljanja i evidencija o tome ko ih je primio znatno olakšavaju dokazivanje.

Da li je strani NDA obrazac primenljiv u Srbiji?

Može poslužiti kao polazna osnova, ali ga ne treba koristiti bez pravne provere.

Potrebno je proveriti merodavno pravo, nadležnost, definicije, trajanje obaveze, ugovornu kaznu, raspoložive pravne lekove i odnos sa drugim ugovorima.

Šta ako je poverljiva informacija postala javna?

Ako je informacija zakonito postala javno dostupna, a to se nije dogodilo povredom ugovora, najčešće više ne postoji osnov da se prema toj strani tretira kao poverljiva.

Ako je informacija postala javna upravo zbog povrede NDA ugovora, odgovornost lica koje je povredu izvršilo ne prestaje samim objavljivanjem informacije.

Zaključak

NDA ugovor može biti važan instrument zaštite poslovnih interesa, ali samo kada odgovara konkretnom odnosu i informacijama koje se zaista razmenjuju.

Dobar ugovor treba jasno da odredi:

• koje se informacije štite
• zašto se informacije daju
• ko može da im pristupi
• kako smeju da se koriste
• koliko dugo obaveza traje
• šta se dešava nakon prestanka saradnje
• koje su posledice povrede

Najveća greška je verovanje da potpisan obrazac automatski rešava problem. Pravna zaštita zavisi i od načina na koji firma upravlja podacima, ograničava pristup i dokumentuje njihovo dostavljanje.

Pre nego što potencijalnom investitoru otvorite data room, eksternom programeru dostavite tehničku dokumentaciju ili poslovnom partneru omogućite pristup bazi klijenata, potrebno je proveriti da li postojeći NDA zaista odgovara tom odnosu.

Advokatska kancelarija JP Law pruža pravnu podršku pri izradi NDA ugovora prilagođenih konkretnom poslu, proveri postojećih obrazaca i njihovom usklađivanju sa ugovorima o radu, poslovnoj saradnji, investiranju, razvoju softvera i prenosu prava intelektualne svojine.

Pravna podrška može biti značajna i kada je do povrede poverljivosti već došlo, naročito radi pravovremenog obezbeđivanja dokaza, procene pravnih mogućnosti i izbora odgovarajućeg mehanizma zaštite.