Prenos udela u društvu: šta treba znati pre promene vlasničke strukture

Jedan član želi da izađe iz firme. Drugi želi da poveća svoj udeo. Ili u društvo ulazi novi investitor. Kada se strane dogovore oko cene i procenta vlasništva, može izgledati da je preostalo samo da potpišu ugovor i registruju promenu kod Agencije za privredne registre.

Međutim, prenos udela u društvu može otvoriti niz pitanja koja bi trebalo rešiti pre potpisivanja ugovora.

Potrebno je proveriti osnivački akt, prava drugih članova, postojeće ugovorne odnose i moguća ograničenja prenosa. Kada u društvo ulazi novi vlasnik, važno je utvrditi i kakvu kompaniju zapravo preuzima – sa njenom imovinom, obavezama, sporovima, ugovorima i drugim poslovnim rizicima.

Zbog toga dobro pripremljena promena vlasničke strukture ne počinje registracijom u APR-u, već analizom pravnog i poslovnog položaja društva.

Šta zapravo znači prenos udela u društvu

Udeo predstavlja članstvo određenog lica u društvu sa ograničenom odgovornošću i prava i obaveze koje iz tog članstva proizlaze.

Kada član prenese svoj udeo drugom licu, menja se član društva. To, međutim, ne znači automatski da se menjaju direktor, način zastupanja ili svi elementi osnivačkog akta.

Zato treba razlikovati nekoliko pojmova.

Promena člana društva odnosi se na vlasničku strukturu.

Promena direktora odnosi se na upravljanje i zastupanje društva.

Promena osnivačkog akta predstavlja zasebnu korporativnu promenu koja može pratiti prenos udela, ali ne mora u svakom slučaju.

Promena kontrole je širi poslovni pojam i može nastati, na primer, kada neko sticanjem dovoljnog udela dobije mogućnost da odlučujuće utiče na donošenje odluka u društvu.

Kod DOO je naročito važno da registracija promene člana ima konstitutivno dejstvo. Drugim rečima, svojstvo člana stiče se, odnosno prestaje danom registracije promene u skladu sa pravilima registracije.

Zato potpisivanje ugovora o prenosu udela i sticanje svojstva člana društva nisu jedna ista pravna radnja.

Prvo proverite osnivački akt i postojeće ugovore

Zakon o privrednim društvima polazi od pravila da je prenos udela slobodan, osim ako zakon ili osnivački akt predviđaju drugačije.

Upravo zbog toga pregled osnivačkog akta treba da bude jedan od prvih koraka pre ozbiljnih pregovora o prodaji udela u društvu.

Potrebno je proveriti da li postoje:

• pravo preče kupovine drugih članova;
• obaveza pribavljanja prethodne saglasnosti društva;
• druga ograničenja prenosa udela;

posebna pravila između članova koja mogu uticati na transakciju.

Zakon dozvoljava da osnivački akt u određenim pitanjima drugačije uredi postupak prenosa, kao i da predvidi dodatna ograničenja. Zato se ne može automatski pretpostaviti da član može preneti udeo trećem licu samo zato što je registrovan kao njegov vlasnik.

Treba proveriti i postoje li posebni ugovori između članova društva.

Kod kompanija sa više investitora odnosi vlasnika ponekad se dodatno uređuju ugovorom članova, odnosno shareholders agreementom. Takvi ugovori mogu sadržati pravila o izlasku iz investicije, prodaji udela, zaštiti manjinskih vlasnika ili mehanizme kao što su tag-along i drag-along prava.

Zbog toga je potrebno sagledati kompletnu korporativnu dokumentaciju, a ne samo izvod iz APR-a.

Pravo preče kupovine može promeniti celu transakciju

Kada član DOO želi da prenese udeo licu koje nije član društva, ostali članovi imaju zakonsko pravo preče kupovine, osim ako je to pravo isključeno osnivačkim aktom ili zakonom.

To znači da član koji je pronašao spoljnog kupca ne može automatski zaključiti transakciju sa njim.

Pre prenosa trećem licu, udeo se mora ponuditi drugim članovima u skladu sa zakonom i pravilima osnivačkog akta. Ponuda mora sadržati bitne elemente planiranog ugovora, dok osnivački akt može postupak ostvarivanja prava preče kupovine urediti i drugačije u granicama koje zakon dopušta.

Zamislimo društvo sa tri člana. Jedan od njih pregovara sa spoljnim investitorom o prodaji svog udela za 200.000 evra.

Ako postojeći članovi imaju pravo preče kupovine, odnos više nije samo stvar prodavca i investitora. Pre zaključenja transakcije potrebno je proveriti i pravilno sprovesti prava ostalih članova.

Kršenje prava preče kupovine može imati ozbiljne posledice, uključujući mogućnost sudskog osporavanja prenosa.

Zbog toga se ovo pitanje rešava pre zaključenja posla, a ne naknadno kada je ugovor već potpisan.

Šta kupac udela zapravo kupuje

Kod kupovine udela u firmi jedna od najvažnijih stvari jeste razumeti razliku između kupovine udela i kupovine pojedinačne imovine društva.

Ako investitor od kompanije kupi poslovni prostor, mašinu ili određeno pravo intelektualne svojine, predmet transakcije je konkretna imovina.

Kod kupovine udela situacija je drugačija.

Društvo ostaje isto pravno lice. Njegova imovina, ugovori, zaposleni, potraživanja, dugovanja i eventualni sporovi ostaju u društvu. Menja se njegov član.

Kupac zato stiče vlasničku poziciju u već postojećoj kompaniji i njenoj poslovnoj istoriji.

Upravo zbog toga pravni due diligence može biti jedan od najvažnijih koraka pre prenosa udela.

Vlasništvo nad udelom

Potrebno je proveriti da li prodavac ima pravo da raspolaže udelom i da li postoje ograničenja ili tereti koji mogu uticati na njegov prenos.

Korporativna dokumentacija

Osnivački akt, relevantne odluke društva, prethodne promene vlasničke strukture i ugovori između članova mogu pokazati kakva prava kupac zaista stiče.

Nije dovoljno znati da se kupuje, na primer, 30% udela. Potrebno je razumeti šta tih 30% znači za glasanje, upravljanje, dobit i buduće poslovne odluke.

Dugovanja i sporovi

Društvo može imati dugove, sudske sporove ili potencijalne obaveze koje nisu vidljive iz osnovnog izvatka iz registra.

Takvi rizici mogu direktno uticati na ekonomsku vrednost udela koji se kupuje.

Ključni ugovori

Posebnu pažnju treba posvetiti ugovorima sa najvećim kupcima, dobavljačima, bankama, zakupodavcima i drugim važnim poslovnim partnerima.

Neki od njih mogu sadržati takozvane change of control klauzule.

One mogu predvideti obavezu obaveštavanja druge ugovorne strane, pribavljanja njene saglasnosti ili druge posledice ako se promeni kontrola nad kompanijom.

To znači da prodaja udela ponekad može uticati i na ugovore u kojima sam član društva uopšte nije neposredna ugovorna strana.

Krediti i sredstva obezbeđenja

Ako društvo ima kredite, hipoteke, zaloge, garancije ili druga sredstva obezbeđenja, kupac bi trebalo da utvrdi njihov obim i uslove.

Vrednost kompanije ne može se realno proceniti samo na osnovu njene imovine i prihoda bez sagledavanja postojećih obaveza.

Radni odnosi

Kod društava čija vrednost zavisi od ključnih zaposlenih ili menadžmenta treba proveriti relevantne ugovore o radu, način nagrađivanja, zabrane konkurencije i eventualne radne sporove.

Intelektualna svojina

Kod tehnoloških, kreativnih i drugih kompanija značajan deo vrednosti često čine softver, žigovi, autorska prava ili druga prava intelektualne svojine.

Kupac treba da proveri da li ta prava zaista pripadaju društvu i da li su adekvatno pravno zaštićena.

Poreski i regulatorni rizici

Poreski položaj i regulatorne obaveze društva takođe mogu biti važan deo pravne analize.

Sam prenos udela može imati i poreske posledice koje zavise od statusa učesnika u transakciji, načina prenosa i drugih okolnosti. Zbog toga poreski tretman treba analizirati za svaki slučaj posebno.

Ugovor o prenosu udela: cena je samo jedan deo dogovora

Udeo u DOO prenosi se ugovorom u pisanoj formi sa overenim potpisima prenosioca i sticaoca, osim kada se prenos vrši na drugi način u skladu sa zakonom.

Ipak, ispunjavanje zakonske forme ne znači automatski da su svi rizici transakcije adekvatno uređeni.

Kod jednostavnog prenosa između postojećih članova ili povezanih lica ugovor može biti relativno kratak.

Kod kupovine značajnog udela, ulaska investitora ili transakcije veće vrednosti potrebno je razmotriti širi skup pitanja.

Način plaćanja

Da li se cena plaća odmah ili u ratama?

Da li deo cene zavisi od budućih rezultata društva?

Šta se događa ako kupac zakasni sa plaćanjem?

Uslovi za realizaciju transakcije

Pre konačnog sprovođenja prenosa ponekad je potrebno pribaviti određene saglasnosti, sprovesti korporativne odluke ili ispuniti druge prethodno dogovorene uslove.

Izjave i garancije prodavca

Kod složenijih transakcija prodavac može dati određene izjave i garancije u vezi sa vlasništvom nad udelom, ugovorima, sporovima, imovinom ili drugim činjenicama važnim kupcu.

U međunarodnoj M&A terminologiji često se koristi izraz representations and warranties.

Njegova praktična svrha nije komplikovanje ugovora, već jasnije određivanje ko snosi rizik ako se naknadno pokaže da određena važna činjenica nije bila tačna.

Odgovornost za ranije rizike

Posebno je važno urediti šta se događa ako nakon prenosa postane poznata obaveza ili problem koji je nastao pre transakcije.

Društvo ostaje isto pravno lice i nakon promene vlasnika. Zbog toga kupac treba ugovorom da zaštiti svoju ekonomsku poziciju tamo gde je to opravdano.

Poverljivost i konkurencija

Tokom pregovora kupac često dobija pristup finansijskim, poslovnim i drugim poverljivim informacijama.

Poverljivost bi zato trebalo urediti još tokom pripreme transakcije.

Kod određenih poslova može se razmatrati i zabrana konkurencije, ali njena dopuštenost i obim moraju se analizirati u konkretnom slučaju.

Rešavanje sporova

Što je transakcija složenija, to je važnije unapred urediti način rešavanja eventualnih sporova između prodavca i kupca.

Da li prenos udela automatski znači i promenu direktora

Ne.

Vlasništvo nad društvom i upravljanje društvom nisu ista pravna kategorija.

Novi većinski vlasnik može želeti da nakon transakcije postavi novog direktora, ali se promena zastupnika sprovodi kroz zasebnu korporativnu odluku i odgovarajući registracioni postupak.

Zato bi pre realizacije transakcije trebalo unapred dogovoriti šta će se dogoditi sa upravljanjem društvom.

Ko ostaje direktor?

Da li se bira novi direktor?

Ko će imati ovlašćenje za zastupanje?

Da li se menja način donošenja najvažnijih odluka?

Ova pitanja su posebno važna kada se kupuje većinski ili kontrolni paket udela.

Registracija promene kod APR-a

Nakon prenosa potrebno je sprovesti odgovarajuću registraciju kod Agencije za privredne registre.

Registracija promene člana ima konstitutivno dejstvo, što znači da se svojstvo člana stiče odnosno prestaje danom registracije te promene.

Za registraciju je potrebno podneti odgovarajuću registracionu prijavu i dokumentaciju kojom se dokazuje pravni osnov promene. U slučaju ugovornog prenosa udela, relevantan dokument predstavlja ugovor o prenosu sa overenim potpisima, uz ostalu dokumentaciju koju konkretna promena zahteva.

Tačan sastav dokumentacije zavisi od vrste i strukture transakcije, pa ga treba proveriti prema aktuelnim uputstvima APR-a.

Plaća se i odgovarajuća naknada prema važećem cenovniku Agencije.

Važno je, međutim, da se APR postupak ne poistoveti sa celokupnom transakcijom.

APR registruje promenu člana. Ne proverava umesto kupca finansijske i poslovne rizike kompanije, ne pregovara ugovorne garancije i ne rešava odnose između prodavca, kupca i drugih članova.

Zbog toga se najveći deo pravnog posla često obavlja pre podnošenja registracione prijave.

Prenos udela između postojećih članova i ulazak novog investitora nisu ista situacija

Kada jedan postojeći član kupuje udeo drugog, on najčešće već poznaje kompaniju i način njenog poslovanja.

To ipak ne znači da transakcija nema značajne posledice.

Kupovina dodatnog udela može promeniti odnos glasova i kontrolu nad društvom. Član koji je prethodno imao 30%, a nakon transakcije ima 60%, nalazi se u znatno drugačijem položaju.

Kod ulaska novog investitora pitanja su obično još šira.

Investitor treba da zna ne samo šta kupuje već i kakav će položaj imati nakon ulaska u društvo.

Ko imenuje direktora?

Za koje odluke je potrebna posebna većina?

Da li manjinski član ima posebna prava zaštite?

Kako se raspodeljuje dobit?

Šta se događa ako jedan član želi da izađe iz kompanije?

Kako će se rešavati situacije u kojima članovi ne mogu da se dogovore?

Zbog toga ulazak investitora često ne zahteva samo ugovor o prenosu udela, već i detaljno uređenje budućih odnosa članova i sistema korporativnog upravljanja.

Najčešće greške prilikom promene vlasničke strukture

1. Dogovor bez provere osnivačkog akta

Prodavac i kupac dogovore cenu, a tek kasnije otkriju ograničenja prenosa ili prava drugih članova.

Posledica može biti odlaganje ili promena cele strukture transakcije.

2. Ignorisanje prava drugih članova

Pravo preče kupovine ili druga ograničenja prenosa ne treba tretirati kao formalnost.

Njihovo nepoštovanje može dovesti do spora i ugroziti planirani prenos.

3. Kupovina udela bez due diligencea

Kupac se oslanja na prihod i profit kompanije, ali ne proverava njene dugove, sporove, ključne ugovore ili prava intelektualne svojine.

Rizici se tada otkrivaju tek nakon kupovine.

4. Previše jednostavan ugovor

Kratak ugovor može biti dovoljan za jednostavnu transakciju, ali kod značajnije kupoprodaje često ne uređuje odgovornost za ranije ili skrivene rizike.

5. Neuređena odgovornost za ranije obaveze

Društvo ne prestaje da postoji kada se promeni njegov vlasnik.

Zbog toga ugovor treba, kada je to potrebno, da definiše raspodelu ekonomskog rizika između prodavca i kupca.

6. Poistovećivanje vlasništva i upravljanja

Promena člana ne znači automatski i promenu direktora.

Ako se menja i upravljanje, potrebno ga je zasebno urediti i sprovesti.

7. Fokus samo na registraciju

Uspešna registracija promene ne znači da je transakcija pravno i poslovno dobro strukturirana.

Registracija rešava status člana, ali ne i sve odnose i rizike između učesnika u poslu.

8. Neusklađivanje korporativne dokumentacije

Prenos udela može zahtevati dodatne odluke ili izmene određenih korporativnih dokumenata.

Zato nakon transakcije treba proveriti da li je kompletna dokumentacija društva usklađena sa novom vlasničkom i upravljačkom strukturom.

Primer iz poslovne prakse

Zamislimo društvo Alfa DOO sa tri člana.

Marko ima 50% udela, Jelena 30%, a Nikola 20%.

Marko želi da svojih 50% proda investicionoj kompaniji. Cena je dogovorena i strane žele da brzo zaključe posao.

Tokom pravne analize utvrđuje se da postojeći članovi imaju pravo preče kupovine. Pre direktne prodaje investitoru zato treba sprovesti odgovarajući postupak prema Jeleni i Nikoli.

Istovremeno se tokom due diligencea utvrđuje da ugovor sa najvećim klijentom Alfa DOO sadrži change of control klauzulu koja može aktivirati određene obaveze u slučaju promene kontrole nad društvom.

Investitor takođe želi da nakon sticanja udela bude imenovan novi direktor.

Jedna naizgled jednostavna kupovina 50% kompanije zato zahteva koordinaciju više pitanja: prava postojećih članova, ključnog poslovnog ugovora, ugovora o prenosu udela, budućeg upravljanja i registracije promena.

Primer je isključivo ilustrativan.

On pokazuje zašto ozbiljna promena vlasničke strukture društva često zahteva znatno više od potpisa na ugovoru i prijave APR-u.

Kada je pravni due diligence posebno važan

Nije svaka transakcija jednako složena.

Prenos manjeg udela između dva dugogodišnja člana porodične firme ne zahteva nužno isti nivo analize kao kupovina većinskog udela kompanije od strane spoljnog investitora.

Detaljniji pravni due diligence posebno ima smisla kada:

• kupac ranije nije bio član društva;
• stiče se većinski ili kontrolni paket;
• društvo ima značajnu imovinu ili dugovanja;
• postoje sudski ili drugi ozbiljni sporovi;
• poslovanje zavisi od nekoliko ključnih ugovora;
• društvo posluje u regulisanoj oblasti;
• intelektualna svojina čini značajan deo vrednosti kompanije;

u transakciju ulazi profesionalni ili strani investitor.

Obim provere treba prilagoditi veličini i riziku konkretnog posla.

Cilj due diligencea nije da kupcu garantuje da nikakav rizik ne postoji, već da mu omogući da pre donošenja odluke zna šta kupuje i da identifikovane rizike adekvatno uključi u cenu i ugovor.

Checklist pre prenosa udela

Pre potpisivanja ugovora korisno je odgovoriti na sledeća pitanja:

Da li osnivački akt ograničava prenos udela?

Da li drugi članovi imaju pravo preče kupovine?

Da li je za prenos potrebna određena saglasnost?

Da li na udelu postoje tereti ili druga ograničenja?

Da li je kupac proverio ključne obaveze i rizike društva?

Da li važni ugovori predviđaju posledice promene kontrole?

Da li je ugovorom uređena odgovornost za ranije nastale rizike?

Da li se zajedno sa vlasničkom strukturom menja direktor ili način upravljanja?

Da li su potrebne dodatne korporativne odluke ili izmene dokumentacije?

Da li su proverene poreske posledice konkretne transakcije?

Ako odgovori na ova pitanja nisu poznati neposredno pre potpisivanja ugovora, transakcija verovatno još nije dovoljno pripremljena.

Promena vlasničke strukture zahteva više od registracije

Prenos udela u društvu nije samo promena procenta vlasništva i registracija novog člana kod APR-a.

Dobro pripremljena transakcija treba da uredi odnos između prodavca i kupca, prava ostalih članova, postojeće pravne i poslovne rizike i budući način upravljanja društvom.

Kod složenijih transakcija pravna analiza koja prethodi potpisivanju ugovora može biti važnija od samog postupka registracije.

Pravna podrška prilikom promene vlasničke strukture može obuhvatiti pregled osnivačkog akta i drugih korporativnih dokumenata, pravni due diligence, strukturiranje transakcije, izradu i pregovaranje ugovora o prenosu udela, kao i sprovođenje potrebnih korporativnih i registracionih promena.

Ovaj tekst predstavlja opšte informacije o pravnom okviru prenosa udela u Republici Srbiji i ne predstavlja pravni savet za konkretnu transakciju. Prava, obaveze i potrebni koraci zavise od osnivačkog akta, ugovornih odnosa i okolnosti svakog pojedinačnog slučaja.